Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje mal. D.V.D. iz V.B., koju zastupa zakonski zastupnik – majka M.Č. iz V.B., a čiji je punomoćnik S.K., advokat iz K., protiv tužene D.M.D. iz V.B., čiji je punomoćnik N.M., advokat iz Ć., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1302/14 od 04.11.2014. godine, u sednici održanoj 17.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1302/14 od 04.11.2014. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P 24/13 od 13.03.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen između tužene D.D., kao davaoca izdržavanja i sada pok. V.D., bivšeg iz V.B., kao primaoca izdržavanja, overen pred Osnovnim sudom u Kraljevu, Sudska jedinica Vrnjačka Banja pod brojem R3 846/11 dana 16.11.2011. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 381.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1302/14 od 04.11.2014. godine, u delu koji se revizijom pobija, usvojena je žalba tužilje i preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen između D.D. iz V.B., kao davaoca izdržavanja i pok. V.D. bivšeg iz V.B., kao primaoca izdržavanja, overen pred Osnovnim sudom u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, pod brojem R3 846/11 dana 16.11.2011. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka primaoca izdržavanja pok. V.D., a tužena davalac izdržavanja je majka primaoca izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen 16.11.2011. godine pod oznakom R3 846/11 pred Osnovnim sudom u Kraljevu. Navedenim ugovorom tužena, kao davalac izdržavanja, obavezala se da će primaoca izdržavanja negovati, obezbediti mu lekarsku pomoć i negu, održavati higijenu primaoca izdržavanja i nabaviti mu lekove ukoliko to bude potrebno. Po ovom ugovoru, primalac izdržavanja ostavio je tuženoj nepokretnu imovinu, upisanu u list nepokretnosti br. … KO V.B., jedan poslovni prostor i jedan traktor sa pratećim pokretnim stvarima. Primalac izdržavanja se javio lekaru krajem avgusta meseca 2011. godine zbog bolova u stomaku. U septembru mesecu iste godine primaocu izdržavanja je utvrđena dijagnoza – tumor regije desnog bubrega, dana 30.10.2011. godine dobio je uput od izabranog lekara, radi odlaska na operaciju, nakon čega se javio Klinici za urologiju u B., gde je dana 30.11.2011. godine preminuo.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sina, kao primaoca izdržavanja, i majke, kao davaoca izdržavanja, te vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja i okolnost da ugovor nije ni počeo da se izvršava, prvostepeni sud je zaključio da je osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen u cilju izigravanja naslednih prava tužilje, kao zakonske naslednice ostavioca, njegove ćerke i da je zbog toga ovaj ugovor apsolutno ništav, jer nema dopušten osnov, u smislu člana 52. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, sud nalazi da je ugovor o doživotnom izdržavanju prividan, a da nema elemente nekog drugog prikrivenog ugovora, da je zaključen protivno članu 13. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisana zabrana zloupotrebe prava, te da je i iz tih razloga apsolutno ništav.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i zahtev tužilje odbio, nalazeći da osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži elemente aleatornosti, budući da tužena, kao davalac izdržavanja, nije imala svest o bliskoj smrti sina, kao primaoca izdržavanja, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za poništaj ovog ugovora, primenom odredbe čl. 203. st.1. i 2. Zakona o nasleđivanju. Naime, izvedeni dokazi nisu ukazivali na to da primalac izdržavanja neće preživeti operaciju, već se, bez obzira na njegovu tešku bolet, očekivao pozitivan ishod. Istovremeno, na zaključenje spornog ugovora nije uticala nedopuštena pobuda, da se tužilja, kao nužni naslednik, liši nasledstva. Tužena je vodila brigu o primaocu izdržavanja na način predviđen ugovorom, i pre nego što je ugovor zaključen, pa je samim zaključenjem ugovora usaglašeno faktičko sa pravnim stanjem. Drugostepeni sud je mišljenja da se ovaj spor ima rešiti primenom člana 203. Zakona o nasleđivanju, kao posebnog propisa, koji isključuje primenu opštih odredaba ugovornog prava, a koje se odnose na apsolutnu ništavost ugovora.

Revizijom tužilje se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 194. Zakona o nasleđivanju ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Prema navedenoj odredbi zakona, svrha ugovora o doživotnom izdržavanju je da se primaocu izdržavanja obezbedi ugovoreno izdržavanje. Primalac izdržavanja ima obavezu da na davaoca izdržavanja prenese svojinu na individualno određenim pokretnim ili nepkretnim stvarima ili da mu prenese neka druga ugovorom određena subjektivna imovinska prava. Prema članu 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Aleatornost kod ugovora o doživotnom izdržavanju, primenom navedene odredbe zakona, predstavlja pravni standard koji se procenjuje prema svim okolnostima svakog konkretnog slučaja.

Prilikom odlučivanja o žalbi tužilje, drugostepeni sud nije ocenio da li je svrha ugovora ostvarena odnosno da li je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen da bi se primaocu izdržavanja obezbedilo ugovoreno izdržavanje u skladu sa odredbom člana 194. Zakona o nasleđivanju ili u cilju izigravanja prava zakonskih naslednika, s obzirom na svojstvo ugovornih strana (da je davalac majka a primalac izdržavanja sin), prisustvo teške boleti na strani primaoca izdržavanja i vremenski razmak između postavljanja dijagnoze, nastanka ugovora i smrti primaoca izdržavanja, a od čega zavisi da li je kauza ugovora nedozvoljena (čl.52. i 53. ZOO). Navedene okolnosti drugostepeni sud nije uzeo u obzir ni kada je procenio da ugovor o doživotnom izdržavanju ima obeležje aleatornosti i da nisu ispunjeni uslovi za poništaj ovog ugovora, primenom člana 203. Zakona o nasleđivanju. Stoga je drugostepena presuda ukinuta.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.