Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku po predlogu predlagača AA iz Beograda, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g – 24/15 od 31.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 g – 24/15 od 31.03.2015. godine u stavu 2. izreke, tako što se predlagaču određuje primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u visini od 100.000,00 dinara, koja će biti isplaćena iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca, računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom od padanja u docnju do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4 g – 24/15 od 31.03.2015. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu 4P 1440/10, stavom drugim je odlučeno da se naknada ne dosuđuje, a stavom trećim je naloženo Osnovnom sudu u Pirotu da okonča postupak P 1440/10 u roku od dva meseca od dana dostavljanja rešenja.

Protiv navedenog rešenja u stavu drugom izreke, predlagač je izjavio žalbu pobijajući ga iz svih zakonskih razloga.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08, 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) i na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82...„Službeni glasnik RS“ broj 46/95... 5/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba osnovana.

Prema stanju u spisima predmeta, predlagač je 28.09.2015. godine podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Pirotu P 1440/10. Kako Ustavni sud nije odlučio o ustavnoj žalbi predlagača, već je zbog početka primene Zakona o izmenama i dopunama zakona o uređenju sudova predmet ustupio sudu opšte nadležnosti, to je Apelacioni sud u Nišu, rešenjem R4 G 14/15 od 31.03.2015. godine, stavom prvim izreke utvrdio da je predlagaču u navedenom predmetu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, odlučio da se ne dosuđuje naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio Osnovnom sudu u Pirotu da u određenom roku okonča postupak u navedenom predmetu. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg 585/15 od 28.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 g 24/15 od 31.03.2015. godine u pobijanom stavu drugom izreke, kojim je odlučeno da se predlagaču ne dosuđuje novčana naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je odlukom Už 6103/2015 od 25.04.2019. godine, stavom 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu AA i utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g 585/15 od 28.05.2015. godine i stavom drugim izreke rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 24/15 od 31.03.2015. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i stavom 2. izreke poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž g 585/15 od 28.05.2015. godine i odredio da nadležni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava drugog izreke rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 24/15 od 31.03.2015. godine.

Odlučujući ponovo o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je našao da u postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. na koje pazi po službenoj dužnosti.

Uvidom u predmet na koji se odnosi zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Apelacioni sud u Nišu je utvrdio da je predlagač podneo tužbu Osnovnom sudu u Pirotu 22.01.2010. godine, da je predmet tužbenog zahteva isplata novčane naknade, da je tužba dostavljena tuženoj 22.10.2011. godine, da je prvo ročište zakazano za 28.10.2011. godine, ali je odloženo jer poziv tužiocu nije bio uredno uručen, da je i potom bilo odlaganja ročišta po tužiočevom pozivanju da je poziv primio u roku kraćem od osam dana od dana zakazanog ročišta, odnosno pozivanja na zakazan lekarski pregled bez prilaganja odgovarajućeg dokaza o tome, da je na ročištu 12.04.2012. godine predloženo saslušanje jednog svedoka, na ročištu 12.07.2012. godine izveden dokaz saslušanjem svedoka i prihvaćen dokazni predlog tužene za suočenje svedoka, i određeno da se taj dokaz i dokaz saslušanjem stranaka izvede na ročištu zakazanom za 25.10.2012. godine, da je tužilac podneskom od 03.08.2012. godine predložio da se izvede dokaz saslušanje još jednog svedoka, da je ročište zakazano za 25.10.2012. godine odloženo kako bi se predloženi svedoci pozvali, a naredno ročište zakazano za 11.01.2013. godine odloženo zbog smrtog slučaja u porodici postupajuće sudije, te je sledeće zakazano za 14.03.2013. godine, da je tužilac podneskom od 11.03.2013. godine zatražio odlaganje rasprave zakazane za 14.03.2013. godine navodeći da zbog svojih godina i zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da se pozivu odazove, da ima zakazane preglede zbog predstojeće operacije. Nije održano ni ročište zakazano za 22.05.2013. godine, za koje je u dva navrata bezuspešno pokušana dostava tužiocu i 20.05.2013. godine poziv uručen, te tužilac podneskom upućenim narednog dana obavestio sud da zbog neblagovremene dostave i zakazane rasprave pred drugim sudom nije u mogućnosti da pristupi. Sledeće ročište je zakazano za 05.09.2013. godine, obe stranke su pristupile i tužilac se izjasnio da ostaje pri predlogu da se izvedu dokazi koje je predložio, pa je naredno ročište zakazano za 14.11.2013. godine, ali nije održano, jer je tužilac telegramom tražio odlaganje. Ročište zakazano za 02.07.2014. godine nije održano zbog neuredne dostave poziva strankama, a ni u septembru 2014. godine nije održano iz razloga opravdane sprečenosti tužioca, prijema u bolnicu, te je sledeće ročište zakazano za 05.12.2014. godine.

Na osnovu iznetog stanja u parničnom postupku na čiju dužinu trajanja se odnosi zahtev za zaštitu trajanja na suđenje u razumnom roku, Apelacioni sud u Nišu je analizirajući postupanje Osnovnog suda u Pirotu konstatovao da je od podnošenja tužbe do zakazivanja prvog ročišta proteklo više od godinu dana i devet meseci, da za više ročišta tužiocu poziv nije uredno dostavljen i da je to imalo uticaja na prekomernu dužinu trajanja postupka, a takođe i okolnost da su pojedina ročišta odlagana po predlogu tužioca i njegovom pozivanju na zdravstvene razloge, te stavljanju dokaznih predloga na ročištima iako je mogao da izvrši koncentraciju dokaza. Ocenjeno je da je na dugo trajanje postupka uticalo pre svega nedelotvorno postupanje suda, koji je u određenim periodima ispoljio nedovoljnu efikasnost u preduzimanju procesnih radnji, imajući vidu vremenski raspon od prijema tužbe do prvog ročišta i da u više navrata tužilac nije bio uredno pozivan na ročišta, te da su dugom trajanju postupka doprineli i sud i predlagač. Zaključeno je da suština i priroda spora nije takva da opravdava da postupak pred prvostepenim sudom traje više od pet godina.

Apelacioni sud je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P 1440/10 i našao da zahtev predlagača da mu se dosudi naknada nije osnovan, odnosno da se naknada ne dosuđuje, jer zahtev predlagača u tom delu nije opredeljen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešno je stanovište apelacionog suda, da zahtev za primerenu naknadu nije osnovan, zbog toga što je neodređen, odnosno nije novčano opredeljen.

Postupak za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku pokrenut je podnošenjem ustavne žalbe od strane predlagača. U ustavnoj žalbi predlagač je tražio utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nalaganje ubrzanja postupka i da mu se prizna pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i pozvao se na član 90. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe je imao legitimno očekivanje da se o ovom zahtevu za naknadu štete odluči. Ustavni sud je u više odluka izrazio stanovište da su ustavne žalbe uredne iako zahtev radi naknade nematerijalne štete nije opredeljen u novčanom iznosu. Zbog toga je predlagač osnovano očekivao da je i posle prenošenja nadležnosti sa Ustavnog na sud opšte nadležnosti, zahtev određen.

Okolnost što je neopredeljena visina naknade štete, prvostepeni sud je mogao da otkloni vraćanjem na uređenje podneska predlagaču u cilju ispravljanja podneska. Predlagač ne može da trpi štetne posledice prebacivanja nadležnosti za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, sa Ustavnog suda na sudove opšte nadležnosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepeno rešenje i predlagaču odredio pravičnu naknadu od 100.000,00 dinara, imajući u vidu dužinu trajanja postupka, okolnosti konkretnog slučaja, postupanje i propuštanje suda, te okolnost da je i sam predlagač doprineo dugom trajanju postupka.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci primenom člana 401. stav 3. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. ZVP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić