U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz stava 1. ovog člana na koju se revizijom ukazuje. Ne postoji ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2 tačka 12. ZPP, na koju se neosnovano ukazuje u reviziji, jer nižestepene presude sadrže, dovoljne, jasne i neprotivurečne razloge o odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu izdavaoca u priručnom magacinu po osnovu Ugovora o radu broj ..., zaključenog 02.07.2003. godine. Tužilac se u periodu od 05.06.2009. godine do 17.06.2009. godine nalazio na bolovanju, a 17.06.2009. godine, od strane komisije tuženog, zatečen je u kafani koja se nalazi pored vulkanizerske radnje, čiji je vlasnik tužiočev brat. Tužilac je zaključio bolovanje narednog dana, kada se i javio na posao. Tuženi je 30.06.2009. godine doneo rešenje broj ... kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 02.07.2003. godine zbog zloupotrebe bolovanja tako što je 17.06.2009. godine, za vreme privremene sprečenosti za rad, obavljao poslove u Vulkanizerskoj radnji „VV“ u ..., vlasnika GG, čime je izvršio povredu radne obaveze iz člana 106. stav 2. tačka 53. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili rešenje tuženog od 30.06.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, a tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad, na odgovarajuće radno mesto, jer je utvrđeno da u konkretnom slučaju ne postoji zloupotreba prava na bolovanje, budući da tužilac nije zatečen u obavljanju posla koji bi eventualno ukazivao na zloupotrebu prava na bolovanje, tim pre što se tužilac lečio kod lekara neuropsihijatra, a određena terapija, odnosno činjenica da se tužilac nalazi na bolovanju, nije podrazumevala izolaciju tužioca, niti je sedenjem u kafani tužilac dodatno pogoršao svoje zdravstveno stanje, zbog čega tužiocu nije mogao prestati radni odnos po navedenom osnovu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 6. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Odredbom člana 106. stav 2. tačka 53. Pojedinčanog kolektivnog ugovora tuženog, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenom ugovorom o radu i kolektivnim ugovorom, a otkaz ugovora primeniće se i u slučaju zloupotrebe prava korišćenja bolovanja.

Shodno navedenom, pravilan je stav nižestepenih sudova u pogledu opravdanog razloga zbog kojeg se može otkazati ugovor o radu. U konkretnom slučaju otkazni razlog nije nastao. Naime, jedan od opravdanih razloga zbog kojeg se može otkazati ugovor o radu je zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Navedeni otkazni razlog nastaje svakom radnjom zaposlenog kojom se odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad koristi suprotno razlozima zbog kojeg je ustanovljeno. Zloupotreba privremene sprečenosti za rad nastaje korišćenjem bolovanja u vreme kad zaposleni nije bolestan i kada je sposoban za rad ali istovremeno i kada se tokom sprečenosti za rad ponaša suprotno propisanoj terapiji.

Naime, suprotno revizijskim navodima, zloupotreba prava korišćenja bolovanja postoji kada se zaposleni ponaša kao da nije nesposoban za rad, odnosno kada odsustvo sa posla koristi suprotno svrsi zbog kojeg je odobreno. Ne postoji zloupotreba bolovanja kada radnik za vreme bolovanja obavlja određene aktivnosti kojima ne sprečava svoje ozdravljenje i ne pogoršava zdravstveno stanje. U konkretnom slučaju, tužilac time što je sedeo u kafani nije zloupotrebio pravo na korišćenje bolovanja, s obzirom na prirodu bolesti od koje boluje, koja terapija ne iziskuje izolaciju i odsustvo komunikacije, utvrđeno je da tužilac takvom aktivnošću nije sprečio svoje ozdravljenje i pogoršao svoje zdravstveno stanje.

Imajući ovo u vidu, pravilno su sudovi pobijanom odlukom usvojili tužbeni zahtev i poništili, kao nezakonito, rešenje tuženog od 30.06.2009. godine, kojim rešenjem je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad na odgovoarajuće radno mesto osnovano nalazeći da je, tuženi u postupku donošenja rešenja učinio povredu člana 179. stav 6. Zakona o radu, što i odluku donetu u tom postupku čini nezakonitom.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 159. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić