Rev2 2013/2021 3.1.2.4.2; ništavi ugovori; 3.5.1; zasnivanje radnog odnosa

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2013/2021
29.09.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Srđan Đorđević, advokat iz ..., radi utvrđenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 308/21 od 04.02.2021. godine, u sednici održanoj 29.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 308/21 od 04.02.2021. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2048/18 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe kao iz podneska tužioca od 04.01.2019. godine. Stavovima od drugog do trinaestog izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi tužioca i utvrđeno da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova zavedeni kod tuženog i zaključeni dana bliže navedenim naznačenim stavovima, zaključeni između tuženog i tužioca, kao i da isti ne proizvode pravno dejstvo. Stavom četrnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog radi obavljanja poslova ..., počev od 01.07.2014. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom petnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova ... kod tuženog, dana 31.08.2018. godine i to istekom perioda na koji je bio zaključen ništav ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova broj .. od 26.04.2018. godine. Stavom šesnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i reintegriše u proces rada. Stavom sedamnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 795.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 308/21 od 04.02.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radno angažovan kod tuženog za obavljanje poslova ... na osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima u periodu od 01.07.2014. godine do 31.08.2018. godine. Iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 09.06.2015. godine, proizlazi da je radno mesto ... sistematizovano i to za reon „BB“, gde je tužilac u utuženom periodu radio. Iako je tuženi sa tužiocem zaključivao navedene ugovore u kojima je menjao nazive radnih mesta, utvrđeno je da je tužilac neprekidno obavljao poslove ... u reonu „BB“ koji su kod tuženog bili sistematizovani.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi u konkretnom slučaju postupao suprotno prinudnim propisima i odredbi člana 197. Zakona o radu, iz kojih razloga su ništavi ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje je tužilac zaključivao sa tuženim, saglasno odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Kako su ništavi ugovori o privremenim i povremenim poslovima bili simulovani ugovori, s obzirom da je zbog potrebe posla tužilac u navedenom periodu obavljao iste i to sistematizovane poslove, to su sudovi utvrdili da je tužilac stupanjem na rad 01.07.2014. godine, zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, jer je njegov rad u spornom periodu imao sve karakteristike i elemente radnog odnosa, shodno odredbi člana 32. Zakona o radu.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Naime, odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Stavom 2. istog člana propisano je da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Tužilac je u konkretnom slučaju neprekidno radio kod tuženog na poslovima za kojima je postojala stalna potreba i koji su bili sistematizovani, na osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, iako su isti imali sve karakteristike i elemente ugovora o radu, pa kako je tužena ovakvim svojim postupanjem zloupotrebila institut ugovora za obavljanje privremenih i povremenih poslova, to su navedeni ugovori ništavi, saglasno odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući prethodno u vidu, suprotno navodima revizije, tužilac je stupanjem na rad 01.07.2014. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, u skladu sa odredbom člana 32. Zakona o radu, pa je u tom smislu pravilna i odluka o vraćanju tužioca na rad, kao i da mu je nezakonito prestao radni odnos dana 31.08.2018. godine istekom perioda na koji je bio zaključen Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 26.04.2018. godine, za koji je utvrđeno da je ništav.

Bez značaja je pozivanje revizije na pogrešnu primenu materijalnog prava i s tim u vezi na odredbe Zakona o budžetskom sistemu i zabranu zapošljavanja novih lica, a kod činjenice da je tuženi imao mogućnost za prijem tužioca u radni odnos upravo prema zakonu na koji se poziva, s obzirom da je podneo zahtev za prijem u radni odnos na neodređeno vreme 470 izvršilaca i to upravo angažovanih radnika po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i ugovora na određeno vreme.

Bez uticaja su navodi revizije da tuženi nije doneo rešenje o prestanku radnog odnosa, koje bi bilo podložno oceni zakonitosti u sudskom postupku, imajući u vidu da je ovaj navod pravilno ocenio drugostepeni sud, jer ga je tuženi isticao i u žalbi.

Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci. Tuženom nisu priznati troškovi za izjavljenu reviziju, jer po istoj nije uspeo, a trošak tužioca za odgovor na reviziju nije nužan, pa je iz ovih razloga i njegov zahtev za naknadu revizijskih troškova odbijen, primenom odredbe člana 165. ZPP-a.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić