.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2350/2019
11.03.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danka Vasković, advokat iz ..., protiv tuženog BB DOO iz ..., koga zastupa Radmilo Stojić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2870/18 od 01.03.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2870/18 od 01.03.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 396/17 od 19.06.2018. godine u delu stava prvog izreke, tako što se usvaja tužbeni zahtev tužilje i poništava rešenje tuženog broj ../2017 od 03.11.2017. godine i tuženi obavezuje da tužilju vrati na rad.
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2870/18 od 01.03.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 396/17 od 19.06.2018. godine, u delu kojim je odbijen zahtev tužilje za naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja joj pripadaju, za uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad i u delu odluke o troškovima postupka, pa se u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 396/17 od 19.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog od 03.11.2017. godine, obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, naknadi štetu u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja pripadaju tužilji, da uplati poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznos izgubljene zarade od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad i naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 70.900,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2870/18 od 01.03.2019. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos sa tuženim na poslovima komercijaliste na osnovu ugovora o radu od 12.02.2016. godine. Tuženi je 1. marta 2017. godine doneo novi Pravilnik o radu. Tužilji je 16.10.2017. godine tuženi ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu dajući joj ponudu i aneks koji je ona primila ali u ostavljenom roku nije potpisala. U ponudi je navedeno da se radi usklađivanja sa novim Pravilnikom o radu i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tužilji nudi zaključenje aneksa ugovora o radu na poslovima komercijaliste na terenu sa predviđenom klauzulom o obavezi čuvanja poslovne tajne i zabrani konkurencije i obavezama zaposlenog u vezi sa jednostranim otkazom ugovora o radu. Navedeno je da ukoliko se zaposleni u ostavljenom roku ne izjasni o ponudi odnosno ne potpiše aneks ugovora o radu, da poslodavac može otkazati ugovor o radu. Tužilja nije potpisala aneks jer je sadržao odredbe o ugovornoj kazni od 40.000,00 dinara u slučaju nepoštovanja otkaznog roka i od po 1.000.000,00 dinara u slučaju povrede obaveze čuvanja poslovne tajne i povrede zabrane konkurencije. Tuženi je 03.11.2017. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 2. u vezi sa članom 171. stav 1. tač. 1-5. Zakona o radu zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi poštovao proceduru izmene ugovora o radu i zbog nepotpisivanja aneksa ugovora o radu zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.
Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.
Članom 171. Zakona o radu propisana je izmena ugovorenih uslova rada i to radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada; radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca u skladu sa članom 173. ovog zakona; radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca u skladu sa članom 174. ovog zakona; ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona; radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11. ovog zakona; u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Po članu 172. uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (član 172. stav 1. citiranog zakona).
U ovom slučaju, tužilji je dostavljen aneks ugovora o radu koji je usklađen sa Pravilnikom o radu tuženog kojim je izmenjen naziv radnog mesta i opis poslova, a pored toga propisan raskid ugovora i otkazni rok kojim je predviđeno da svaka ugovorna strana može otkazati ugovor pod uslovima i u slučajevima predviđenim zakonom, da je zaposleni dužan da u slučaju otkazivanja ugovora o radu otkaz ugovora o radu dostavi poslodavcu u pisanom obliku 30 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa otkazni rok i da će u slučaju neispunjenja ove obaveze biti u obavezi da poslodavcu na ime ugovorne kazne isplati 40.000,00 dinara. Ugovorna kazna propisana je i u situacijama povrede obaveza čuvanja poslovne tajne i obaveze konkurencije u visini od 1.000.000,00 dinara.
Imajući u vidu da ugovor o radu mora sadržati tačno određene elemente koji su propisani Zakonom o radu, da je sadržina aneksa ugovora o radu takođe propisana u zakonu, te da poslodavac nema autonomno pravo da sam menja odnosno dodaje nove odredbe i sankcije u odnosu na zaposlenog koje se razlikuju od onog što je propisano zakonom, to nije pravilan zaključak nižestepenih sudova da je navedeni aneks zakonit. Ugovorna kazna je institut obligacionog prava koji se primenjuje na odnos poverilac – dužnik i takvoj odredbi nema mesta u ugovoru o radu odnosno njegovom aneksu. Imajući u vidu da je tuženi aneksom propisao nezakonite odredbe, to je tužilja pravilno odbila njegovo potpisivanje. Nepotpisivanje aneksa ugovora o radu i njegovo osporavanje može se učiniti u parnici radi poništaja rešenja o otkazu (član 172. Zakona o radu). Zbog toga su nižestepene presude preinačene i utvrđeno da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer je doneto na osnovu nezakonitog aneksa.
Iz izloženih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
S obzirom da u postupku pred nižestepenim sudovima nije utvrđen iznos izgubljene zarade i drugih primanja, kao i pripadajući doprinosi i porezi, to su nižestepene presude ukinute u tom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Kako odluka o troškovima postupka zavisi od odluke o glavnoj stvari to je i ona ukinuta.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
