Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivana Ristić, advokat iz ..., protiv tužene BB, čiji je punomoćnik Branislav Tomašev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 broj 133/19 od 21.06.2019. godine, na sednici održanoj dana 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 broj 133/19 od 21.06.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 broj 204/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca kojom je tražio da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu od 20.09.2017. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanjem i sposobnostima, kao neblagovremena. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 broj 133/19 od 21.06.2019. godine, potvrđena je rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 204/18 od 28.02.2019. godine u stavu drugom i trećem izreke, i žalba tužioca odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredabi parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2., kao i iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona na koju se revizijom ukazuje.

Prema obrazloženju nižestepenih odluka, tužilac je tužbenim zahtevom tražio da sud poništi rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 20.09.2017. godine u celosti, kao nezakonito, te da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Nakon ocene blagovremenosti podnete tužbe, nižestepeni sudovi su pravnosnažno odbacili tužbu tužioca kao neblagovremenu, s obzirom na to da mu je rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno 25.09.2017. godine, dok je tužbu podneo 26.12.2017. godine, odnosno po proteku roka od 60 dana iz člana 195. stav 2. Zakona o radu.

Pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su odbacili tužbu tužioca.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...13/17) članom 195. stavom 1. propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikada čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Stavom drugim ovog člana, propisano je da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Navedeni rok iz člana 195. Zakona o radu jeste rok prekluzivnog karaktera, čijim se istekom gubi pravo na pravnu zaštitu, i na isti se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju rokova. Imajući u vidu činjenicu da je tužiocu rešenje o otkazu radnog odnosa uručeno 25.09.2017. godine, te da je tužbu podneo 26.12.2017. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredbe člana 195. Zakona o radu odbacili tužbu tužioca kao neblagovremenu.

Navodi tužioca da je za povredu prava saznao tek trenutka kada je odluka Privrednog apelacionog suda Prž 453/17 od 24.11.2017. godine objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kragujevcu, te da je od tada počeo da teče rok za podnošenje tužbe propisan članom 195. Zakona o radu nije osnovan. Ovo iz razloga što se objavljivanje navedenog rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja na elektronskoj tabli suda, ne može smatrati danom saznanja za povredu prava zaposlenih, već se kao dan saznanja za povredu prava ima uzeti upravo dan kada je tužilac primio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno dan 25.09.2017. godine.

U pogledu revizijskih navoda, da je rešenje doneto uz bitnu povredu odredbe parničnog postupka i člana 374. stav 1. u vezi člana 94. Zakona o parničnom postupku, a iz razloga što je tuženi na ročištu zastupan od strane advokata koji nije imao uredno punomoćje, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da je tužilac iste navode izneo i u žalbi na prvostepeno rešenje, da su ovi navodi cenjeni od strane drugostepenog suda na pravilan način, pa ih je i ovaj sud u potpunosti prihvatio, bez daljeg obrazloženja u smislu odredbe člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Imajući sve izneto u vidu odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić