Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Anđelka Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog GP „7. juli“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nenad Manić, advokat iz ..., radi poništaja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3129/17 od 08.07.2020. godine, u sednici održanoj 14.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3129/17 od 08.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3129/17 od 08.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1158/16 od 20.04.2017. godine, stavovima prvim, drugim i trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu br. .. od 06.11.2009. godine u delu tačke 4, kojim je utvrđena visina otpremnine i obavezan tuženi da tužiocu isplati 311.535,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.11.2009. godine pa do isplate, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike manje isplaćenih zarada za period od januara 2007. godine do oktobra 2009. godine isplati ukupno 679.978,54 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom (bliže navednom u stavu drugom izreke) i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 653.250,00 dinara. Stavom četvrtim, petim, šestim i sedmim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca GG pa je utvrđeno da je ništav sporazum o regulisanju međusobnih odnosa br. .. od 29.11.2010. godine zaključen između tužioca i tuženog, poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu br. .. od 29.11.2010. godine u delu tačke 4, kojim je utvrđena visina otpremnine i obavezan tuženi da tužiocu isplati 164.295,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2010. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike manje isplaćenih zarada za period od aprila 2008. godine do novembra 2010. godine isplati ukupno 635.440,62 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom (bliže navednom u stavu šestom izreke) i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 655.100,00 dinara. Stavom osmim, devetim i desetim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu br. .. od 26.10.2009. godine u delu tačke 4, kojim je utvrđena visina otpremnine i obavezan tuženi da tužiocu isplati 321.049,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.10.2009. godine pa do isplate, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike manje isplaćenih zarada za period od januara 2007. godine do oktobra 2009. godine isplati ukupno 382.955,25 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom (bliže navednom u stavu devetom izreke) i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 655.700,00 dinara. Stavom jedanaestim, dvanaestim i trinaestim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca DD, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu br. .. od 30.11.2009. godine u delu tačke 4, kojim je utvrđena visina otpremnine i obavezan tuženi da tužiocu isplati 296.359,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2009. godine pa do isplate, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike manje isplaćenih zarada za period od januara 2007. godine do novembra 2009. godine isplati ukupno 632.982,46 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom (bliže navednom u stavu dvanaestom izreke) i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 675.500,00 dinara. Stavom četrnaestim, petnaestim i šesnaestim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu br. .. od 06.11.2009. godine u delu tačke 4, kojim je utvrđena visina otpremnine i obavezan tuženi da tužiocu isplati 238.6458,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.11.2009. godine pa do isplate, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike manje isplaćenih zarada za period od januara 2007. godine do oktobra 2009. godine isplati ukupno 669.411,75 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom (bliže navednom u stavu petnaestom izreke) i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 650.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3129/17 od 08.07.2020. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a neblagovremeno dopunu revizije, u kojima je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.01.2010. godine, ali je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1390/14 od 01.04.2016. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu u delu tačke 4, kojim je utvrđena visina otpremnine tužiocima i isplati naknada štete na ime manje isplaćene zarade tužiocima, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Uz reviziju je dostavljena odluka kojom je odbijen zahtev tužilaca u odnosu na istog tuženog i koja se odnosi na isti vid tražene naknade, ali ne predstavlja dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi, s obzirom da nije dostavljen i dokaz da je u navedenom predmetu odbijen vanredni pravni lek - revizija izjavljena protiv pravnosnažne sudske odluka kojom je odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate tužiocima na ime otpremnine i razlike u zaradi podneta je 21.01.2010. godine, a podneskom od 30.03.2017. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioca AA je 991.513,96 dinara, u odnosu na tužioca BB je 908.057,05 dinara, u odnosu na tužioca VV je 704.004,77 dinara, u odnosu na tužioca GG je 799.736,57 dinara, a u odnosu na tužioca DD je 929.341,70 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić