Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje T.B. iz B.V., čiji je punomoćnik advokat M. S. iz S., protiv tuženog Zavoda za javno zdravlje S., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1678/13 od 30.01.2014. godine, u sednici održanoj 08.04.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1678/13 od 30.01.2014. godine i predmet vraća istom drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 476/2011 od 04.04.2013. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br.248/13 od 29.08.2011. godine, tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad na poslove radnog mesta koje odgovara stepenu i vrsti njene stručne spreme, znanju i sposobnostima, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.450,00 dinara. U preostalom delu je zahtev za veću naknadu troškova postupka odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1678/13 od 30.01.2014. godine, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu i odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br.248/13 od 29.08.2011. godine i obaveže tuženi da tužilju vrati na rad. Preinačena je i odluka o troškovima tako što je tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kojem je zasnovana pobijana presuda, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima tehničara laboratorije u C. za h. i h. E.. Rešenjem tuženog br.248/13 od 29.08.2011. godine otkazan joj je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled ekonomskih promena, uz prestanak radnog odnosa 29.08.2011. godine i otpremninu od 227.842,00 dinara, koja joj je isplaćena.

Otkaznom rešenju prethodila je izmena akta tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova i donošenje programa viška zaposlenih. Novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.06.2011. godine, predviđeno je da se u C. za h. i h. e. (u kojem je radila tužilja) radno mesto tehničara u prijemnoj kancelariji popunjava sa tri zaposlena a terenskog tehničara sa četiri zaposlena. Takvim odredbama izmenjen je raniji Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji od 07.07.2009. godine kojim je bilo predviđeno popunjavanje radnog mesta tehničara u prijemnoj kancelariji sa pet izvršilaca, tehničara sa četiri izvršilaca i pomoćnog tehničara sa jednim izvršiocem. Program rešavanja viška zaposlenih donet je 30.07.2011. godine. Njime je konstatovano da je došlo do ekonomskih promena i da je prestanak potrebe za radom određenog broja zaposlenih posledica trenda smanjenja obima posla i otežanog poslovanja u uslovima svetske ekonomske krize, pri čemu je iskazan finansijski rezultat za prethodne tri godine. Programom je utvrđen ukupan broj od 14 zaposlenih koji su višak i predviđene su mere kojima se stvaraju uslovi za zapošljavanje i način rešavanja viška zaposlenih. Utvrđeni su osnovni i dopunski kriterijumi za određivanje viška zaposlenih. Za određivanje viška zaposlenih za radna mesta na kojima je smanjen broj izvršilaca osnovni kriterijum je bila ocena znanja i primena znanja kod tuženog. U tom cilju je i formirana komisija koja je vršila ocenjivanje. Na poslovima na kojima je radila tužilja bilo je pet izvršilaca. Prilikom ocenjivanja znanja zaposlenih tužilja je, kao i preostala četiri zaposlena, ocenjena ocenom 5, dok je u primeni znanja ocenjena ocenom 4,6. Nakon izvršenog ocenjivanja primenom korektivnih faktora tužilja je dobila konačnu ocenu 46,8. Na taj način je ocenjena nižom ocenom od koleginica, od Z.M. i B.V. Našla se na spisku zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, zbog smanjenog broja izvršilaca na poslovima na kojima je radila i nemogućnosti da je premesti na druge poslove kod tuženog ili drugog poslodavca, odnosno da joj se obezbedi neka druga mera predviđena programom.

Polazeći od ovako utvrđenih činjenica drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu i za vraćanje tužilje na rad. Takvu odluku zasnovao je na zaključku da je rešenje o otkazu doneto iz opravdanih razloga i na osnovu zakonito sprovedenog postupka u smislu člana 179. tačka 9. u vezi člana 153-156. i 158. stav 1. Zakona o radu.

Osnovano se revizijom tužilje pobija drugostepena presuda. Osnovani su revizijski razlozi da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer su razlozi o bitnim činjenicama protivrečni među sobom, kao i u odnosu na sadržinu dokaza u spisima i činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, na kojem su zasnovane obe nižestepene presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje drugostepeni sud uzima za činjeničnu podlogu svoje odluke novom sistematizacijom kod tužene na radnom mestu tehničara u prijemnoj kancelariji (laboratoriji) smanjen je broj izvršilaca sa pet na tri. Prilikom utvrđivanja viška zaposlenih u takvoj situaciji tužilja je slabije ocenjena od dve druge koleginice koje su radile na istim poslovima. Kod takvog činjeničnog stanja nejasan je zaključak drugostepenog suda o pravilnosti utvrđivanja tužilje kao viška zaposlenih na tim poslovima (tehničara u prijemnoj kancelariji) i o zakonito datom otkazu zbog prestanka potrebe za njenim radom. Prilikom ovakvog zaključivanja drugostepeni sud nije uzeo u obzir utvrđene činjenice, sadržane u razlozima prvostepene presude, da je od pet zaposlenih na istim poslovima, tužilja (sa konačnom ocenom od 46,8) bolje ocenjena od preostale dve koleginice (M.M. i J.B., obe ocenjene ocenom 46,5). U takvoj situaciji u kojoj je tužilja treće rangirana od tri najbolje ocenjenih od ukupno pet zaposlenih na istim poslovima tehničara u prijemnoj kancelariji, protivrečno je i očigledno pogrešno rezonovanje da je mogla biti višak po kriterijumu ocenjivanja znanja i primene znanja kod tuženog.

Pobijanu presudu o preinačenju presude drugostepeni sud je doneo odlučujući o žalbi tuženog u sednici veća a ne posle održane rasprave. Jedino posle održane rasprave u smislu čl.369. stav 2. i 370. ZPP drugostepeni sud je mogao da na osnovu ocene izvedenih dokaza utvrdi drukčije činjenično stanje od onog u prvostepenoj presudi i na osnovu toga donese preinačujuću odluku odbijanjem tužbenog zahteva (član 380. tačka 1. ZPP). Umesto toga, drugostepeni sud je bez održane rasprave na istoj činjeničnoj podlozi sadržanoj u prvostepenoj presudi, doneo drugačiju odbijajuću odluku o tužbenom zahtevu. Kako je prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju koje prihvata i drugostepeni sud, od pet postojećih izvršilaca na istim poslovima tužilja ušla među tri bolje ocenjena zaposlena, koliki je i broj predviđenih izvršilaca (tri) posle smanjenja po novoj sistematizaciji, nelogično je i neprihvatljivo pravno rezonovanje i presuđenje sadržano u pobijanoj presudi.

Zato je primenom člana 406. stav 1. i 407. stav 2. ZPP, pobijana presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi. Ukinuta je i odluka o troškovima koja zavisi od konačnog ishoda spora (član 161. stav 3. ZPP).

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.