Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 574/10
18.02.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

                        Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca V.M. iz I., koga zastupa V.B., advokat iz I., protiv tuženog A. a.d. I., koga zastupa M.R. advokat iz I., radi poništaja odluke i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž.613/09 od 09.04.2009. godine, u sednici održanoj 18.02.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

                        ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž.613/09 od 09.04.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

                        Presudom Opštinskog suda u Inđiji II P1.253/09 od 28.01.2009. godine: 1) poništeno je rešenje tuženog br.2384 od 08.10.2007. godine o otkazu ugovora o radu br.519 od 12.05.2006. godine; 2) odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 400.000,00 dinara; odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

                        Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž.613/09 od 09.04.2009. godine delimično je uvažena žalba tužioca a odbijena kao neosnovana žalba tuženog i navedena prvostepena presuda: potvrđena u pobijanom usvajajućem delu i u odbijajućem delu odluke o glavnim zahtevima (stav 1. i 2. izreke); preinačena u ostalom pobijanom delu odluke o troškovima postupka (stav 3. izreke) i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 36.500,00 dinara; obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 4.000,00 dinara.

Rev.II 574/10

2.

                        Protiv ove pravnosnažne drugostepene presude tuženi  je blagovremeno izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

                        Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu   člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04), koji se primenjuje na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.111/09), budući da je revizija tuženog izjavljena protiv navedene drugostepene presude pre 29.12.2009. godine i našao da  revizija nije osnovana.

                        U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitnih povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. i člana 354. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP na koju u reviziji ukazuje tuženi. Nižestepene presude sadrže jasne razloge o svim bitnim činjenicama od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva tužioca, a drugostepeni sud je ocenio  sve žalbene  navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

                        Pravilno su nižestepeni sudovi primenili i materijalno pravo kada su usvojili zahteve tužioca za poništaj osporene odluke tuženog o otkazu ugovora o radu obzirom da za prestanak radnog odnosa tužocu po osnovu iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu nisu bili ispunjeni propisani zakonski uslovi. Tehnološke, ekonomske ili organizacione promene moraju imati objektivnu strukturnu vrednost da bi se otkaz zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog mogao smatrati opravdanim, pa se okolnost da poslovi koje je obavljao tužilac nisu ukinuti, već su preimenovani formalnim ukidanjem odredaba opšteg akta tuženog kojima su bili utvrđeni poslovi koje je obavljao kod tuženog i njihovo drugačije imenovanje i sistematizovanje na koje je raspoređen drugi zaposleni (čiji su poslovi ostali bez izvršioca) i po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu smatrati opravdanim razlogom za prestanak radnog odnosa tužioca po osnovu iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

                                    Iz iznetih razloga revizijski sud  je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odbio reviziju  kao neosnovanu i odlučio da ne obrazlaže detaljno odluku kojom se revizija tuženog odbija kao neosnovana, obzirom da se  u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a obrazlaganjem revizijske odluke se ne bi postiglo novo tumačenje prava niti  doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 405. stav 2. ZPP).

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević, s.r.