Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju u kome je predložila da Vrhovni kasacioni sud odbije reviziju kao neosnovanu.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 18.05.2011. godine. Tužilja je dana 09.05.2014. godine bila na lekarskom pregledu kod lekara specijaliste psihijatrije koji je konstatovao postojanje ponovljene teške epizode …, odredio tužilji terapiju i predložio bolovanje, kao i kontrolu za tri nedelje. Nalazom istog lekara od 03.06.2014. godine kod tužilje je konstatovano isto oboljenje sa dodatnim pogoršanjem … usled svih zbivanja koja su tužilju zadesila, uključujući komplikacije nastale na porođaju tužiljine ćerke. Kako su simptomi … bili izraženi, tužilji je produženo bolovanje za još tri nedelje. Tuženi je imenovao tročlanu komisiju za praćenje načina korišćenja prava na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad. Komisija je 21. i 22.05.2014. godine konstatovala da tužilja nije zatečena kod kuće i da je od strane ordinirajućeg lekara obaveštena da se tužilja ne nalazi na bolničkom lečenju. Dana 27.05.2014. godine tužilja je jednom od članova Komisije uputila SMS poruku kojom ga je obavestila da se nalazi u inostranstvu. Tužilja ima ćerku koja sa suprugom živi u ..., a koja ima … i … . Tužiljina ćerka se porodila 12.05.2014. godine i porođaj je protekao veoma teško zbog nastalih komplikacija. Tužilja je 13.05.2014. godine napustila mesto prebivališta i otputovala u ..., iako nije imala odobrenje lekara specijaliste ili lekarske komisije Fonda za zdravstveno osiguranje – Filijala u ... . Ona je to učinila samoinicijativno u strahu za život i zdravlje svoje ćerke. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da tužilja nije namerno izazvala nesposobnost za rad, kao i da napuštanje mesta prebivališta nije uticalo na produženje sprečenosti za rad tužilje. Tuženi je, nakon upozorenja upućenog tužilji 28.05.2014. godine, rešenjem broj ... od 27.06.2014. godine, tužilji otkazao ugovor o radu zbog toga što je za vreme privremene sprečenosti za rad napustila mesto prebivališta i otišla kod ćerke u ... i to ne radi sopstvenog lečenja pod nadzorom zdravstvene institucije, već da bi pomogla ćerki koja se porodila, čime je zloupotrebila pravo na odsustvo sa rada usled bolesti i učinila povredu radne obaveze iz člana 62. stav 1. tačka 6) Pravilnika o radu, koja je predviđena i članom 18. stav 1. alineja 19. Ugovora o radu od 18.05.2011. godine, a sve u vezi sa članom 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja i primenjujući odredbe člana 179. Zakona o radu u vezi sa članom 85. stav 1. tačka 7) Zakona o zdravstvenom osiguranju, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, navodeći da tužilja nije dokazala osnovanost svog zahteva jer je za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad otišla u ... kako bi negovala ćerku i unuče, a ne radi vlastitog lečenja i ozdravljenja, za koji odlazak nije imala dozvolu lekarske komisije, čime je svesno zloupotrebila odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Drugostepeni sud nije prihvatio takvo stanovište prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Polazeći od odredbe člana 179. tačka 6) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 25/05, 61/05, 54/09 i 32/13), koja je bila na snazi u vreme kada je tužilji otkazan ugovor o radu, a kojom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, drugostepeni sud je zaključio da se o takvoj zloupotrebi može govoriti u situaciji kada zaposleni sprečava svoje ozdravljenje, odnosno kada privremenu sprečenost za rad koristi suprotno razlozima zbog kojih je ustanovljena, što nije slučaj u konkretnoj pravnoj stvari. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je tužilja samoinicijativno napustila svoje prebivalište za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad kako bi otišla u ... u strahu za život svoje ćerke i unučeta, ali da na taj način nije sprečavala svoje ozdravljenje, niti je takvo postupanje tužilje uticalo na produženje njene sprečenosti za rad.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pobijanoj presudi.

Zloupotreba privremene sprečenosti za rad nastaje korišćenjem bolovanja u vreme kada zaposleni nije bolestan i kada je sposoban za rad, ali i kada se tokom sprečenosti za rad ponaša suprotno propisanoj terapiji ili svrsi zbog koje je odsustvo sa posla odobreno. U konkretnom slučaju nije utvrđeno da se tužilja ponašala suprotno propisanoj terapiji, a time što je otputovala kod životno ugrožene ćerke tužilja nije sprečila svoje ozdravljenje i pogoršala svoje zdravstveno stanje. Priroda njene bolesti nije zahtevala ograničeno kretanje, mirovanje ili ležanje. Stoga, napuštanje mesta prebivališta bez dozvole stručno – medicinskog organa matične filijale Fonda zdravstvenog osiguranja može biti razlog da isplatilac naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zahteva povraćaj isplaćenih sredstava od tužilje, u skladu sa odredbama člana 85. stav 1. tačka 7) i st. 2. i 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 109/05, 57/11, 110/12 i 119/12). Odredbama člana 85. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisani su slučajevi u kojima osiguraniku privremeno sprečenom za rad, u skladu sa tim zakonom, ne pripada pravo na naknadu zarade i ti slučajevi, sami po sebi, ne mogu biti osnov za otkaz ugovora o radu zbog zloupotrebe prava na bolovanje, kako pogrešno smatra revident, već mogu biti od značaja kada se u kontekstu svih okolnosti slučaja ocenjuje da li postoji otkazni razlog iz člana 179. tačka 6) Zakona o radu.

Pored izloženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je kontrola zaposlenog van mesta rada izuzetak koji se mora usko tumačiti. Saglasno odredbi člana 103. stav 1. Zakona o radu, zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu, a prema stavu 5. istog člana, ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Imajući u vidu izloženo, a naročito načelo o zaštiti dostojanstva zaposlenog na radu, poslodavac van zakonom utvrđenih normi ne može proširivati svoja ovlašćenja radi vršenja kontrole rada zaposlenog. U ovom konkretnom slučaju, tuženi poslodavac nije zahtevao od nadležnog zdravstvenog organa proveru zdravstvene sposobnosti tužilje u smislu člana 103. stav 5. Zakona o radu, već je proveru vršio obilaskom stana tužilje i njenog ordinirajućeg lekara od strane posebno formirane Komisije na način koji nije predviđen zakonom i rešenje o otkazu ugovora o radu prvenstveno zasnovano na izveštaju te Komisije od 27.05.2014. godine.

Neosnovano je ukazivanje u reviziji da je pobijana presuda donesena selektivnim izborom činjenica iz prvostepene presude, čime je izmenjeno činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku. Tužilji je otkazan ugovor o radu zato što je u vreme privremene sprečenosti za rad napustila mesto prebivališta i otišla kod ćerke u ..., a ne zato što je zloupotrebila privremenu sprečenost za rad korišćenjem bolovanja u vreme kada nije bila bolesna. Drugostepeni sud je svoju presudu zasnovao na činjenicama koje su bile bitne za postojanje otkaznog razloga navedenog u rešenju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane i ostale navode revizije zbog razloga koji su već navedeni ovoj odluci.

Imajući u vidu sve izloženo, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić