Istom presudom na osnovu člana 87. KZ okrivljenom Lazaru Karapandži izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta krivičnog dela pa je od okrivljenog trajno oduzet nož koji će se nakon pravnosnažnosti presude uništiti.

Navedenom presudom okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Istom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, u odnosu na okrivljenog Lazara Karapandžu a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP u odnosu na okrivljenog AA oštećeni BB i VV su sa imovinsko pravnim zahtevom upućeni na parnicu, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni Lazar Karapanca oslobođen plaćanja sudskog paušala i troškova krivičnog postupka dok je u odnosu na okrivljenog AA određeno da troškovi krivičnog postupka, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i nagrada veštaka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su žalbe branioca okrivljenog Lazara Karapandže u preostalom delu kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu K br.33/16 od 20.07.2016. godine odbijene kao neosnovane.

Protiv navedene presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Lazara Karapandže, advokat Gvozden Grgur, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak sudu radi održavanja novog pretresa i donošenja nove odluke ili da istu preinači i okrivljenog Lazara Karapandžu oslobodi optužbe.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lazara Karapandže je neosnovan.

Branilac okrivljenog Lazara Karapandže u zahtevu naveo da je u pogledu krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni drugostepenom presudom oglašen krivim pogrešno primenjen član 19. KZ, u pogledu tumačenja instituta nužne odbrane odnosno prekoračenja granica nužne odbrane, s obzirom da za primenu instituta nužne odbrane nije od značaja sredstvo koje je upotrebljeno za odbijanje protivprvnog napada, a što je drugostepeni sud učinio nalazeći da je okrivljeni prekoračio granice nužne odbrane zato što je upotrebio nož u odbijanju protivpravnog napada koji su oštećeni prema njemu preduzeli drvenim palicama. Iz navedenog razloga, branilac u zahtevu navodi da je okrivljeni Lazar Karapandža trebao da bude oslobođen od optužbe za izvršeno krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. KZ jer nije krivično delo ono koje je učinjeno u nužnoj odbrani na koji način ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP. Nadalje branilac okrivljenog Lazara Karapandže u zahtevu navodi da je kritičnom prilikom okrivljeni ispred svoje kuće u vreme trajanja protivpravnog napada ubo i oštećenog BB i oštećenog GG nanevši im lake i teške telesne povrede što je životno i logično, tako da je krivično delo za koje je osuđen u odnosu na oštećenog BB izvršio takođe u nužnoj odbrani, zbog čega ga je trebalo osloboditi od optužbe i za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, na koji način, branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Lazara Karapandže isticao je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge, da se u radnjama okrivljenog Lazara Karapandže stiču svi bitni elementi krivičnih dela za koje je oglašen krivim (strana 6, 7 i 8 pobijane presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lazara Karapandže kao osnov podnošenja zahteva navedena i povreda člana 16. stav 5. ZKP, međutim budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić