U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Milorad Milovanović advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „BB“ iz ..., koga zastupa Nera Stevović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 916/16 od 12.09.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 28.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 916/16 od 12.09.2016. godine kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Užicu Gž 916/16 od 12.09.2016. godine, odbija kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Požegi P 751/16 od 13.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P 751/16 od 13.06.2016. godine obavezan je tuženi da na ime naknade materijalne štete pričinjene na usevu belog kukuruza plati tužiocu iznos od 92.070,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.12.2015. godine pa do isplate i obavezan je tuženi da isplati tužiocu troškove postupka u iznosu od 82.766,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 916/16 od 12.09.2016. godine preinačena je presuda Osnovnog suda i odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete pričinjene na usevu belog kukuruza u iznosu od 92.070,00 dinara sa kamatom, počev od 25.12.2015. godine i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 36.000,00 dinara. Istom presudom je obavezan tužilac da isplati tuženom 23.165,60 dinara na ime troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku sa predlogom da se dozvoli odlučivanje o reviziji radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i u interesu ravnopravnosti građana. Uz reviziju su priložene presude sa izraženim različitim pravnim stavom u istoj činjeničnoj situaciji.

Ocenjujući dozvoljenost podnete revizije u parnici koja predstavlja spor male vrednosti Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku ali su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 404. istog zakona da se o reviziji raspravlja kao o izuzetno dozvoljenoj, posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na parcelama ... i ... koje čine celinu, ukupne površine 2.02,90 ha, vlasništvo dede VV 2015. godine zasejao hibridni beli kukuruz namenjen za proizvodnju projinog brašna na površini od 1,5 hektara. Tužilac ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i odobrenje Ministarstva poljoprivrede RS za proizvodnju i promet projinog brašna za ljudsku ishranu. Zemljište je sa severne, istočne i južne strane okruženo bukovom šumom, a sa zapada uzoranim parcelama. U blizini međe sa istočne strane tuženi, koji gazduje lovištem je postavio drvenu hranilicu za hranjenje divljači kamenom soli i čeku za odstrel divljači. U blizini spornih parcela sa usevom tužioca nema nastanjenih domaćinstava, niti ekonomskih objekata. Zemljište nije ograđeno i nema plašila za eventualno teranje životinja. Na 40% zasejanog zemljišta tužiocu je pričinjena šteta od divljih svinja, uništavanjem 3.300 kg belog kukuruza i time gubitkom 2.970 kg mlevenog projinog brašna, čija je protivvrednost u vreme veštačenja iznosila 184.140,00 dinara. Tužilac je podneo zahtev tuženome za naknadu štete, a zatim u odsustvu dogovora sa tuženim podneo predlog za obezbeđenje dokaza i tužbu za naknadu štete.

Prvostepeni sud je primenom člana 154, 185 i 192. Zakona o obligacionim odnosima, člana 4. stav 1. tačka 22. i 88. Zakona o divljači i lovstvu i člana 4. Pravilnika o merama za sprečavanje štete od divljači usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da naknadi tužiocu štetu na kukuruzu u visini od 50% utvrđenjem podeljene odgovornosti za nastanak štete, jer obe strane nisu preduzele potrebne mere zaštite nastanka štete od divljači.

Pobijanom presudom drugostepeni sud je ocenio da je članom 88. stav 1. Zakona o divljači i lovstvu propisano imperativno da pravno, odnosno fizičko, lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači, te kako tužilac nije preduzeo bilo kakve mere za sprečavanje štete od divljači, prvostepena presuda je preinačena, odbijanjem tužbenog zahteva, ocenom da tužilac nema pravo na naknadu materijalne štete. Izražen je pravni stav da bi ocena doprinosa mogla da se ispituje isključivo da je oštećeni preduzeo mere za zaštitu imovine od divljači, koje nisu bile dovoljne i adekvatne za potpunu zaštitu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda je zasnovana na pogrešnoj primeni člana 88. stav 1. Zakona o divljači i lovstvu, isključivanjem primene pravila o podeljenoj odgovornosti u svakom slučaju kada oštećeni ne preduzme propisane mere za sprečavanje štete od divljači.

Odredbom člana 87. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS“, br. 18/2010), je propisano da je korisnik lovišta, vlasnik i korisnik zemljišta, voda i šuma u kojima se lovište nalazi, kao i vlasnik i korisnik površina van lovišta na kojima se divljač nalazi, dužan da preduzima sve neophodne mere radi sprečavanja štete koju divljač može pričiniti ljudima ili imovini. Prema odredbi člana 88. stav 1. istog zakona pravno, odnosno fizičko lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. Članom 3. Pravilnika o merama za sprečavanje štete od divljači i štete na divljači i postupku i načinu utvrđivanja štete („Službeni glasnik RS“, 2/2012) propisan je niz mera koje se preduzimaju u lovištu radi sprečavanja štete od divljači, a članom 4. istog Pravilnika niz mera radi sprečavanja štete od divljači koje je dužan da preduzme vlasnik i korisnik imovine.

U ovom slučaju tužilac nije preduzeo nijednu od mera sprečavanja štete od divljači, međutim za donošenje pravilne i zakonite odluke drugostepeni sud je bio u obavezi da ceni pravni značaj činjenice da ni tuženi koji gazduje lovištem, suprotno citiranom članu 87. Zakona o divljači i lovstvu i članu 3. navedenog Pravilnika nije preduzeo nijednu od mera radi sprečavanja štete koju divljač može da počini ljudima ili imovini. Zakonom o divljači i lovstvu i Pravilnikom su propisane obostrane dužnosti i obaveze kako korisnika lovišta tako i fizičkih i pravnih lica čije se nepokretnosti nalaze u blizini lovišta. Zasnivanjem odluke isključivo na članu 88. stav 1. Zakona o divljači i lovstvu izolovano od ostalih odredbi istog zakona i samo jezičkim tumačenjem odredbi drugostepeni sud je pogrešno sankcionisao samo oštećenog i to ekonomski slabiju stranu, za propust u sprečavanju štete i nije imao u vidu prioritetnu dužnost tuženog za preduzimanje mera radi sprečavanja štete od divljači i propuste tuženog, koji je čak uvećao mogućnost štete postavljanjem hranilice i čeke za odstrel divljači u neposrednoj blizini zemljišta pod usevima tužioca.

Korisnik lovišta odgovara za štetu koju prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, a od odgovornosti se može osloboditi pod uslovima iz člana 177. istog zakona. Tuženi nije dokazao da je šteta prouzrokovana isključivo radnjom ili propustom tužioca kao oštećenog lica, niti da potiče od uzroka za koji tuženi ne odgovara. Istovremeno usled postupanja suprotnom Zakonu o divljači i lovstvu i navedenom Pravilniku, odnosno nepreduzimanjem mera kako lovačkog udruženja i oštećenog za sprečavanje štete, postoji podeljena odgovornost stranaka, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda prema utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja stranke su podjednako odgovorne za nastalu štetu. Kako je prvostepeni sud pravilno cenio prigovor podeljene odgovornosti i tužiocu dosudio polovinu naknade štete, utvrđenu veštačenjem, drugostepena presuda je zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačena, žalba tuženog odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić