Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 15/19 od 14.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 749/18 od 24.10.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Jelić zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća na kojoj će se odlučivati o zahtevu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenja odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da je okrivljeni u svojstvu direktora potpisao ugovor o lizingu iz čega ne proizilazi zaključak da je predmet lizinga poveren njemu kao fizičkom licu, a iz činjenica da predmet lizinga nije u celosti isplaćen niti vraćen, ne proizilazi zaključak da je predmet upotrebljavan, da je njegovom upotrebom ostvarena imovinska korist, pri čemu je naročito sporno u kom obimu je imovinska korist ostvarena, i koji je eventualni udeo okrivljenog kao većinskog vlasnika Privrednog društva u prisvajanju te koristi. Branilac u zatevu navodi da je nad društvom „VV“ otvoren stečaj što podrazumeva loše poslovne rezultate, a ne dobit, pa se i u slučaju da se radi o krivičnom delu utaje iz člana 207. KZ dovodi u pitanje kvalifikacija ovog krivičnog dela. Nadalje branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se u konkretnom slučaju radi o pravnom poslu koji vodi sticanju prava svojine, a što isključuje postojanje elementa krivičnog dela utaje, a u prilog činjenici da okrivljeni kao fizičko lice nije izvršilac ovoga dela govori i to da je oštećeni prijavio novčano potraživanje u stečajnom postupku protiv Preduzeća „VV“ koje mu je i priznato pa je u tom smislu i upućen na parnicu protiv okrivljenog AA, tako da je po stavu odbrane u konkretnom slučaju, reč o pravnom odnosu između dva pravna lica.

Iznete navode zahteva, kojima branilac obrazlaže povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a trećestepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ (strana tri, stav četiri i strana četiri stav jedan i dva trećestepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 492. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić