- 2 - Rev 1170/2013

odbijajućem delu za iznos od još 42.010,85 dinara (uglavičena zakonska zatezna kamata do 31.03.2012. godine) i u delu odluke o troškovima parničnog postupka ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o ovoj reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj (posebnoj reviziji), zbog neujednačene sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava. I Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem R3-116/13 od 10.10.2013. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu da o reviziji tuženog odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, navodeći da postoje razlike u tumačenju propisa zbog čega sudovi donose različite odluke o osnovanosti zahteva vojnih penzionera u istim činjeničnim i pravnim situacijama, koje se odnose na vanredno usklađivanje njihovih penzija za 2007. godinu u visini od 11,06% i da je potrebno ujednačiti sudsku praksu zauzimanjem jedinstvenog pravnog stava od strane Vrhovnog kasacionog suda. Prema odredbama člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Odlučujući o ovom predlogu Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj (posebnoj reviziji), koji se primenjuje u ovom sporu, budući da je tužba za naknadu ove štete podneta dana 03.02.2012. godine, posle stupanja na snagu ovog ZPP (01.02.2012. godine). Naime, zbog različitog postupanja nižestepenih sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama koje se odnose na sporove za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tuženog povodom vanrednog usklađivanja penzija vojnih osiguranika od 11,06% za 2007. godinu, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je ujednačiti sudsku praksu u ovoj vrsti sporova, da bi se ubuduće sprečila povreda prava na pravično suđenje u smislu člana 32. Ustava Republike Srbije člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 2. stav 1. ZPP zbog različitih odluka nižestepenog suda u ovoj vrsti sporova. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 404. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci pod I. II Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 405. i 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

- 3 - Rev 1170/2013

Prema razlozima pobijane presude, tužilac je korisnik starosne penzije. Rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (Fond SOVO) broj 100447 od 28.11.2007. godine izvršeno je usklađivanje njegove penzije na 2.844,822 boda odnosno 81% od penzijskog osnova počev od 01.08.2004. godine, a 01.10.2005. godine na 81% -prema tada važećim elementima penzijskog osnova (81%)-na 3.444,428 bodova. U martu 2008. godine usklađivanje vojnih penzija izvršeno je povećanjem vrednosti boda sa 9,02 na 9,40 odnosno za 4,21% sa važnošću od 01.01.2008. godine. U toku 2008. godine tuženi je usklađivao vojne penzije u istim procentima kao i za penzionere koji se finansiraju iz Republičkog fonda PIO, pa su tako i penzije vojnih penzionera usklađene počev od 01.04.2008. godine za 6,97%, a od 01.10.2008. godine za 14,13%. Direktor Fonda PIO doneo je rešenje o vanrednom usklađivanju penzija („Službeni glasnik RS“ broj 20/2008), počev od 01.01.2008. godine za 11,06% koje je predstavljalo faktički usklađivanje penzija sa prosečnom zaradom u Republici u 2007. godini, kojim su penzije dovedene u visinu od 60% od prosečne zarade u Republici Srbiji za 2007. godinu. Prosečne penzije korisnika Fonda SOVO za 2007. godinu nisu bile ispod 60% od prosečno ostvarene zarade zaposlenog u Republici Srbiji. Tužiocu je od 01.01. 2008. godine do 31.12.2011. godine isplaćivana penzija u skladu sa pravnosnažnim i konačnim rešenjem Fonda SOVO. Da je izvršeno i vanredno usklađivanje za još 11,06%, bio bi mu u istom periodu isplaćen i iznos od 123.371,29 dinara. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio zahtev tužioca navodeći da se usklađivanje penzija od 11,06% odnosi na korisnike Republičkog fonda PIO a ne Fonda SOVO za 2007. godinu, jer korisnici vojnih penzija nisu bili u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srbije već su im penzije za 2007. godinu bile usklađene po odredbama Zakona o Vojsci Jugoslavije, a u sistem Republičkog fonda PIO preuzeti su od 01.01.2008. godine stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije. Odlučujući o žalbi tužioca drugostepeni sud je delimično preinačio navedenu prvostepenu presudu i zahtev tužioca usvojio za 125.371,29 dinara, smatrajući da su bili ispunjeni zakonski uslovi iz člana 193. u vezi člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 116/07, 88/09) i člana 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005) za vanredno usklađivanje u visini od 11,06% i za korisnike vojnih penzija i da je propuštanjem da to učini tuženi pričinio štetu tužiocu. Revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno zbog čega se za sada ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda o odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu po ovom osnovu. Naime, prema članu 18. stav 3. Ustava Republike Srbije odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

- 4 - Rev 1170/2013

Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, u koje spada i pravo na imovinu u smislu člana 20. stav 3. Ustava Republike Srbije, svi državni organi a naročito sudovi dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. Sudovi opšte nadležnosti su u smislu člana 1. ZPP u vezi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima nadležni da odlučuju o tužbi za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada Fonda PIO u izvršenju utvrđene obaveze isplate penzija. Pravilnost obračuna penzije ocenjuje se u upravnom postupku pred nadležnim organom i u upravnom sporu, a u slučaju nezakononitog i nepravilnog rada državnog organa u izvršenju tako utvrđene obaveze, sud opšte nadležnosti odlučuje o pravu na naknadu štete. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilnim radom službenog lica ili organa smatra se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti, koje šteti pravu ili interesima nekog lica. Pravo na vanredno usklađivanje penzija vojnih osiguranika od 11,06% po preuranjenoj oceni drugostepenog suda proizilazi iz rešenja direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o vanrednom usklađivanju penzija počev od 01.01.2008. godine 01 broj 181-431/08 od 25.01.2008. godine („Službeni glasnik RS“ broj 20/08). Međutim, pravno dejstvo ovog rešenja, koje je tehničko sprovedbenog karaktera, mora se posmatrati u skladu sa odredbom člana 75. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, kojim je u stavu 1. propisano da ukoliko prosečni iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćen za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 01.01. tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenog u prethodnoj godini. Osim toga, drugostepeni sud je nepravilno primenio i odredbu člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije obzirom da je za njenu pravilnu primenu bilo neophodno utvrditi i prosečan iznos penzija vojnih osiguranika i penzije tužioca, te da li je taj prosek bio manji od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa za prethodnu godinu (2007.) da bi se moglo ceniti da li se navedeno rešenje direktora Fonda PIO odnosi i na korisnike vojnih penzija, da li su obzirom na te okolnosti bili ispunjeni uslovi za vanredno usklađivanje penzija tužioca u konkretnom slučaju, te od kakvog je značaja korekcija vrednosti boda sa 9,02 na 9,40 odnosno uvećanje za 4,21% vojnih penzija počev od 01.01.2008. godine u odnosu na zahtevano vanredno usklađivanje od 11,06%.

- 5 - Rev 1170/2013

Kako je drugostepeni sud propustio da oceni legalnost, legitimnost i proporcionalnost ograničenja u pogledu usklađivanja vojnih penzija vojnih osiguranika a zbog pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud nije utvrdio ni bitne činjenice koje su od značaja za ocenu osnova i uslova odgovornosti tužene za naknadu ove štete tužiocu zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tuženog, Vrhovni kasacioni sud je u navedenom delu ukinuo pobijanu drugostepenu odluku i na osnovu ovlašćenja iz člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci pod II. U ponovnom postupku drugostepeni sud će odlučujući o žalbi tužioca otkloniti navedene nedostatke i doneti zakonitu i pravilnu odluku. Predsednik veća-sudija Snežana Andrejević,s.r.