Prema odredbi člana 26. istog zakona, tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može se tražiti: utvrđenje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja, zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje, uklanjanje posledica štetne radnje, naknada materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presude donete po tužbi podnetoj iz razloga predviđenih u tač. 1) do 4) ovog stava u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog (stav 1), a tužbom iz stava 1. ovog člana ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada (stav 2).

Odredbom člana 27. Zakona o zaštiti uzbunjivača propisano je da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem (stav 1), navod iz stava 1. ovog člana može se istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ranije iznese taj navod (stav 2).

Odredbama člana 32. Zakona o zaštiti uzbunjivača je propisano da u postupku zaštite u vezi sa uzbunjivanjem ili u postupku iz člana 27. ovog zakona sud koji vodi postupak može odrediti privremenu meru u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje (stav 1), predlog za određivanje privremene mere može se podneti pre pokretanja sudskog postupka, za vreme trajanja sudskog postupka kao i po okončanju sudskog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (stav 2), u toku postupka sud može i po službenoj dužnosti da odredi privremenu meru (stav 3).

Odredbom člana 33. stav 1. istog zakona propisano je da sud nadležan za postupanje po tužbi za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem, nadležan je da odlučuje i po predlogu za određivanje privremene mere koji je podnet pre pokretanja sudskog postupka. Prilikom određivanja privremene mere iz stava 1. ovog člana sud će odrediti i rok u kome se mora podneti tužba pred nadležnim sudom vodeći računa o rokovima određeni posebnim propisima za podnošenje tužbe (stav 2).

Iz spisa proizlazi da je AA iz ... Višem sudu u Beogradu, dana 02.03.2017. godine podneo predlog za određivanje privremene mere, kako je to u predlogu označeno, pre podnošenja tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem, na osnovu čl. 32- 34. Zakona o zaštiti uzbunjivača kojim je traženo odlaganje pravnog dejstva odluka Izbornog veća BB fakulteta Univerziteta u Beogradu, broj ../.. od 17.10.2016. godine i broj ../.. od 02.12.2016. godine. U predlogu je, pored ostalog, navedeno da su prema predlagaču, dekan, prodekan za finansije BB fakulteta, i druga lica, preduzeli radnje, bliže opisane u predlogu, koje su po mišljenju predlagača odmazda zbog radnji uzbunjivanja koje je predlagač učinio, i da podnosilac predloga u skladu sa članom 33. stav 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača ostavlja sudu da odredi rok u kome će podneti tužbu za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem, čiji će sadržaj biti preciziran u skladu sa članom 26. ovog zakona, kao i da je protiv odluka čije odlaganje predlogom traži pokrenut spor.

Tužbu za ocenu zakonitosti navedenih odluka Izbornog veća BB fakulteta Univerziteta u Beogradu, broj ../.. od 17.10.2016. godine i broj ../.. od 02.12.2016. godine, koja tužba je rešenjem Upravnog suda U 293/17 od 23.03.2017. godine, odbačena, primenom odredbi člana 26. stav 1. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima, AA je podneo Upravnom sudu, dana 08.01.2017. godine, iz razloga propisanih odredbom člana 24. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/2009). U tužbi nije istaknuto, u skladu sa odredbom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača, da odluke protiv kojih je tužba podneta, predstavljaju štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem.

Imajući u vidu sve navedeno, citirane odredbe Zakona o zaštiti uzbunjivača i da je u konkretnom slučaju podnet predlog za određivanje privremene mere pre pokretanja sudskog postupka po tužbi za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 33. stav 1, u vezi sa odredbom člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača i člana 4. stav 1. tačka 1. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, rešio kao u dispozitivu ovog rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 24.10.2019. godine, Us 1/2019

Zapisničar,                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                          Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić