.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 103/2013
29.01.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu D.z.t. V. doo iz B., koga zastupa advokatska kancelarija M. iz B., sa protivnom strankom Republičkom agencijom za elektronske komunikacije Republike Srbije, Beograd, Višnjićeva broj 8, za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda 15 U 9647/12 (2008) od 17.01.2013. godine, u predmetu dobijanja dozvole za emitovanje radio stanica, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 29.01.2014. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba D.z.t. V. doo iz B. podneta protiv Republičke agencije za telekomunikacije Republike Srbije, u izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp 31/11 od 25.05.2012. godine, zbog nedonošenja rešenja u predmetu dobijanja dozvole za emitovanje radio stanica.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnetog zbog povrede pravila postupka i povrede zakona podnosilac zahteva navodi da je pogrešno zaključivanje iz pobijanog rešenja da uz tužbu nije dostavio zahtev za izdavanje dozvole za radio stanice jer je u podnesku predatom Upravnom sudu 17.10.2010. godine detaljno opisao način podnošenja zahteva za izdavanje dozvola za radio stanice i priložio zahtev br. 258 od 31.01.2005. godine koji je dostavljen Ministarstvu za kapitalne investicije, Sektor za telekomunikacije dana 01.02.2005. godine. Nesumnjiv dokaz da navedeni dopis predstavlja zahtev jeste dopis Ministarstva za kapitalne investicije, Sektor za telekomunikacije od 25.02.2005. godine kojim je ministarstvo zahtevalo uplatu administrativne takse za izdavanje dozvola za predmetne radio stanice koje uključuju 25 baznih radio stanica. Dalje navodi da Upravni sud nije naveo razloge zbog kojih je tužbu odbacio i koje dokaze od traženih tužilac nije dostavio pa da
Uzp 103/2013
- 2 -
predstavljaju razlog za odbacivanje tužbe. Ističe da je pobijano rešenje doneto četiri godine nakon podnošenja tužbe čime je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da sud zahtev uvaži i ukine ili preinači pobijano rešenje.
Protivna stranka je u odgovoru na zahtev navela da je podnosilac zahteva kasnije, podnosio zahteve za izdavanje dozvola za radio stanice, po kojima je Republička agencija za telekomunikacije donela rešenja kojima su odbijeni zahtevi tužioca, a po tim rešenjima tužilac je pokrenuo upravne sporove zbog čega u tom delu ističe prigovor litispendencije. Predlaže da sud zahtev odbaci ili odbije kao neosnovan.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijanog rešenja obzirom da tužilac uz tužbu podnetu Vrhovnom sudu Srbije dana 12.03.2008. godine, kao ni uz podnesak o uređenju tužbe dostavljenu Upravnom sudu dana 17.11.2010. godine, postupajući po nalogu Upravnog suda 15 U 2955/10 od 28.10.2010. godine, nije dostavio dokaze o ispunjenosti uslova za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave, propisane odredbom člana 24. Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud je, nakon raspravljenih pitanja na koje mu je ukazano presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 31/11 od 25.05.2012. godine, našao da je podneta tužba neuredna i istu odbacio primenom odredbi člana 27. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'' 46/96), na osnovu člana 77. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09).
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu Zakona o upravnim sporovima. Ovo stoga što podnosilac zahteva ni uz tužbu a ni postupajući po nalozima iz rešenja Upravnog suda 15 U 2955/10 od 28.10.2010. godine, kao ni uz zahtev nije dostavio dokaze o ispunjenosti uslova za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave, propisane odredbom člana 24. Zakona o upravnim sporovima. Upravni sud je postupajući u svemu prema presudi Vrhovnog kasacionog suda Uzp 31/11 od 25.05.2012. godine pravilno odbacio kao neurednu tužbu podnetu protiv Republičke agencije za telekomunikacije Republike Srbije zbog ćutanja uprave, za koju odluku je dao dovoljne, jasne i na zakonu zasnovane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, isticane i u tužbi, pa je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijanog rešenja jer se iz spisa predmeta vidi da tužilac nije dostavio sudu dokaze o ispunjenosti uslova za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave.
Uzp 103/2013
- 3 -
Navod zahteva kojim se ukazuje na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je bez uticaja na odluku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, a isti može biti predmet posebnog postupka saglasno članu 8a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 101/13).
Sa iznetih razloga, nalazeći da su navodi zahteva neosnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 29.01.2014. godine, Uzp 103/2013
Zapisničar, Predsednik veća - sudija Rajka Milijaš,s.r. Olga Đuričić,s.r.
