U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Miodrag Drozdovski, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 20 U 8989/19 od 04.05.2020. godine, sa protivnom strankom Gradskim većem grada Beograda, u predmetu građevinskom – oglašavanje ništavim rešenja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Upravnog suda 20 U 8989/19 od 04.05.2020. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnositeljke zahteva podneta protiv rešenja Gradskog veća grada Beograda broj ../19-GV od 24.04.2019. godine, a stavom drugim dispozitiva odbijen njen zahtev za naknadu troškova upravnog spora. Rešenjem Gradskog veća grada Beograda broj ../19- GV od 24.04.2019. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za delimično oglašavanje ništavim rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli Sekretarijata za poslove legalizacije objekata XXXI-10 broj ../2010 od 28.12.2010. godine. Rešenjem o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda XXXI-10 broj ../2010 od 28.12.2010. godine odobravaju se BB iz ... i Privrednom društvu za trgovinu „VV.“ a.d. iz ... izvedeni radovi na fizičkoj podeli poslovnog prostora i prenameni u stambeni, u nivou prvog sprata stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+6, u ul. ... br. .., na KP br. .. KO ..., kojim radovima su formirane dve stambene jedinice i to stan broj .., ukupne površine 102,68 m2, i stan broj ..a, ukupne površine 40,00 m2, a u svemu prema Zapisniku o izvršenom veštačenju o tehničkoj kontroli ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta (tačka 1.), odobrena istim licima upotreba i korišćenje izvedenih radova navedenih u tački 1. dispozitiva tog rešenja (tačka 2.), konstatovano da je sastavni deo tog rešenja Zapisnik o izvršenom veštačenju o tehničkoj kontroli, ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta (tačka 3.), određeno da organ nadležan za upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prilikom upisa objekta, ne stavlja zabeležbu da je pravo svojine na objektu utvrđeno na osnovu građevinske i upotrebne dozvole izdate u postupku legalizacije, s obzirom da su predmet legalizacije izvedeni radovi na prenameni i fizičkoj podeli uknjiženog prostora, odnosno izvođenje radova kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, s tim da je konstatovano da je investitor dužan da trajno čuva tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdato to rešenje (tačka 4.).

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede pravila postupka i pogrešne primene zakona podnositeljka ukazuje da je pobijana presuda doneta uz povredu pravila postupka iz člana 34. Zakona o upravnim sporovima s obzirom da je Upravni sud morao da održi usmenu javnu raspravu jer se radi o višestranačkoj upravnoj stvari i jer se radi o vrlo složenom predmetu u kome je trebalo razjasniti činjenično stanje, a što nije učinio. Ponavlja navode tužbe da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 257. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku za oglašavanje ništavim predmetnog rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 28.12.2010. godine, i to po svim osnovima iz te odredbe. Ovo stoga što stan broj .. u površini od 102,68 m2 za koji je rešenjem o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 28.12.2010. godine, preduzeću „VV“ a.d. iz ... izdata dozvola ne postoji, već ovu površinu čine stan broj .. površine 61,91 m2 koji pripada „VV“ a.d. iz ... i drugi deo površine od 40,84 m2 koju čine dve sobe koje faktički pripadaju stanu broj .. (soba broj 2 površine 20,78 m2 i soba broj 3 površine 20,06 m2), a koji deo predstavlja potpuno odvojenu celinu i koja pritom nema nikakve veze sa stanom broj .. jer je od njega odvojena stanom broj ..a. Ističe da je rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 28.12.2010. godine bazirano na lažnoj ispravi – zapisniku o veštačenju, o tehničkij kontroli ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta izgrađenog od strane „GG“ doo, u kome je navedeno da postoji stan broj .. površine 103 m2 u vlasništvu „VV“ a.d., što je potpuna neistina. Navodi i da ona nije učestvovala u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 28.12.2010. godine, niti je naknadno odobrila izdavanje ovog rešenja, iako je na osnovu Rešenja o fizičkoj deobi ../09 njena pokojna majka DD, čiji je ona naslednik imala pravo zakupa na dve sobe koje su predstavljale deo njenog stana broj .. . Ističe da je reč o rešenju čije izvršenje nije moguće, jer je nemoguće izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu za stan koji ne postoji. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu prinači ili ukine, a traži i naknadu troškova postupka.

Protivna stranka nije dostavila odgovor na zahtev već je dostavila samo spise predmeta.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Odredbom člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'' broj 30/10) propisano je da se ništavim oglašava rešenje: 1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku; 2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu; 3) čije izvršenje nije moguće; 4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke (član 116), a na to stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala; 5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio zahtev tužilje za delimično oglašavanje ništavim rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli Sekretarijata za poslove legalizacije objekata XXXI-10 broj ../2010 od 28.12.2010. godine, uz pravilnu ocenu da za to nisu ispunjeni uslovi propisani tačkom 3) člana 257. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, a ni drugim tačkama ovog člana. U obrazloženju pobijane presude je ocenjeno da iz sadržine dispozitiva rešenja čije se oglašavanje ništavim traži ne proizlazi da njegovo izvršenje nije moguće. Ukazuje se da je donošenju rešenja od 28.12.2010. godine prethodilo veštačenje o tehničkoj kontroli ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, kako je zapisnički konstatovano od strane ovlašćenog privrednog društva, i da je u tački jedan i dva dispozitiva tog rešenja jasno navedeno da su odobreni i izvedeni radovi na fizičkoj podeli poslovnog prostora i promeni u stambeni, u nivou prvog sprata stambeno-poslovnog objekta, spratnosti P+6 u ulici ... br. .., na kp.br. .. KO ..., kojim radovima su formirane dve stambene jedinice, i to, između ostalog, i stan br. .., ukupne površine 102,68 m2, kao i da je odobrena upotreba i korišćenje izvedenih radova, pa time i tog stana. Stoga je po nalaženju Upravnog suda rešenje od 28.12.2010. godine, kako faktički, tako i pravno, potpuno moguće izvršiti, ne samo na način što ga je moguće upisati u evidenciju katastra nepokretnosti. Upravni sud nalazi i da rešenje čije se delimično oglašavanje ništavim traži nije u suprotnosti ni sa osnovnim principima pravnog poretka, pa ne postoji ni pravna nemogućnost njegovog izvršenja.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je Upravni sud donošenjem pobijane presude bitno povredio pravila postupka, i to povredom prava podnositeljke na obrazloženu sudsku odluku. Vrhovni kasacioni ukazuje da odluka mora biti obrazložena tako da u obrazloženju moraju biti razmotrena suštinska pitanja, a što je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj presudi izostalo. Ovo stoga što je podnositeljka zahteva u zahtevu kojim je tražila oglašavanje ništavim rešenja i u tužbi isticala, a što u osnovi ponavlja i u zahtevu za preispitivanje sudske odluke, da je reč o rešenju čije izvršenje nije moguće, jer stan broj .. u površini od 102,68 m2 za koji je rešenjem o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 28.12.2010. godine, preduzeću „VV“ a.d. iz ... izdata dozvola ne postoji, već ovu površinu čine stan broj .. površine 61,91 m2 koji pripada „VV“ a.d. iz ... i drugi deo površine od 40,84 m2 koju čine dve sobe koje faktički pripadaju stanu broj .. (soba broj 2 površine 20,78 m2 i soba broj 3 površine 20,06 m2), a koji deo predstavlja potpuno odvojenu celinu koja nema nikakve veze sa stanom broj .. jer je od njega fizički odvojena stanom broj ..a. Uz zahtev za delimično oglašavanjem ništavim rešenja od 28.12.2010. godine, podnositeljka zahteva je dostavila rešenje o fizičkoj deobi nekadašnje poslovne prostorije, sada stambenog prostora površine 142,68m2 na prvom spratu zgrade u ... ulici broj .. Drugog opštinskog suda u Beogradu 1 R 44/09 od 18.09.2009. godine, rešenje o ispravci prethodno navedenog rešenja 1 R 44/09 od 25.11.2009. godine i rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana Drugog opštinskog suda u Beogradu R1 127/11 od 25.09.2012. godine, kao dokaze za svoje tvrdnje da su izvedenim građevinskim radovima nastala tri stana, i to: stan broj .. površine 64m2, stan broj .. koji se sastoji od dve sobe i na kome je podnositeljka zakupac, a između njih stan broj ..a površine 40m2.

Tuženi organ u osporenom rešenju i Upravni sud u pobijanoj presudi nisu razmotrili i ocenili ni navode podnositeljke niti dokaze koje je dostavila, već ukazuju da su donošenju rešenja, odnosno legalizaciji, prethodili radovi izvedeni na fizičkoj deobi i prenameni poslovnog prostora u stambeni, ali neobrazlažu na koji način je izvršena fizička deoba. Pozivajući se na veštačenje o tehničkoj kontroli ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, zaključuju da iz dispozitiva osporenog rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli Sekretarijata za poslove legalizacije objekata XXXI-10 broj ../2010 od 28.12.2010. godine ne proizlazi da njegovo izvršenje nije moguće. Pored toga, nalaze da je zahtev za oglašavanje ništavim rešenja neosnovan jer je na osnovu njega izvršen upis u katastar nepokretnosti, čime je, smatraju, rešenje već izvršeno, a, po oceni Upravnog suda, faktički je izvršeno i u svakom drugom pogledu.

Međutim, navod podnositeljke zahteva kojim se ističe da ne postoji stan broj .. u površini od 102,68 m2 za koji je rešenjem o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 28.12.2010. godine, preduzeću „VV.“ a.d. iz ... izdata dozvola, nego dva manja stana br. .. i .. koji su fizički razdvojeni stanom ..a, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, od suštinskog je značaja za ocenu osnovanosti zahteva za oglašavanje ništavim rešenja u smislu člana 257. stav 1. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'' broj 30/10) na osnovu koga je, prema stanju u spisima, podnet zahtev za oglašavanje rešenja ništavim. Ovo stoga što se njime ukazuje da izvršenje rešenja čije se oglašavanje ništavim traži faktički nije moguće, što dovodi u pitanje i mogućnost njegovog pravnog izvršenja. Stoga je u pobijanoj presudi ovaj navod morao biti obrazložen, a kako je obrazloženje izostalo, presuda je zahvaćena bitnom povredom pravila postupka na koju se u zahtevu ukazuje.

Upravni sud mora imati u vidu da su, u ovom slučaju, rešenjem o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli odobreni već izvedeni radovi na fizičkoj podeli poslovnog prostora i prenameni u stambeni, pa faktička nemogućnost izvršenja rešenja postoji ukoliko su građevinska i upotrebna dozvola izdate za formiranje stanova koji kao stambene celine nisu izgrađeni. Upravnim aktom je u konkretnoj situaciji faktičko stanje pravno osnaženo, pa dispozitiv upravnog akta mora odgovarati tom stanju. Realizacija rešenja o legalizaciji izvedenih radova u pravnom smislu, ne može se svesti samo na mogućnost sprovođenja takvog rešenja u Katastru nepokretnosti. Naime, upravni akt ne sme biti suprotan osnovnim principima pravnog poretka tako što će onemogućiti ostvarivanje prava stečenih na osnovu zakona, u koja ne spadaju samo prava koja se stiču upisom u Katastar nepokretnosti nego i prava koja se stiču ili proizlaze iz sudskih odluka – u ovom slučaju pravo trajnog zakupa na stanu iz koga proističe pravo otkupa.

Povodom navoda podnositeljke zahteva da je Upravni sud morao da održi javnu raspravu jer se radi o višestranačkoj stvari, Vrhovni kasacioni sud je konstatovao da neodržavanje javne rasprave u ovom slučaju nije moglo da dovede do povrede zakona na štetu podnositeljke zahteva, kao tužilje, već eventualno investitora, kao zainteresovanih lica, time što im nije omogućeno učešće u sporu koji se vodi radi oglašavanja ništavim rešenja kojim im je izdata građevinska i upotrebna dozvola.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi podnositeljke obrazloženu na ustavnopravno prihvatljiv način.

Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o zahtevu podnositeljke za naknadu troškova. Ovo stoga što ovom presudom nije okončan postupak po tužbi, već je zahtev uvažen, pobijana presuda Upravnog suda ukinuta i predmet vraćen Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, pa će se o troškovima postupka povodom pravnog leka odlučiti u konačnoj odluci na osnovu odredbe člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), na čiju shodnu primenu upućuje član 74. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 12.06.2020. godine, Uzp 113/2020

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić