Protivna stranka, Ministarstvo pravde Republike Srbije u odgovoru na zahtev predlaže da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je, po oceni Upravnog suda, postupio tuženi organ kada je tužioca razrešio dužnosti javnog izvršitelja, zato što je tuženi organ, dopisom Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja od 08.09.2016. godine, obavešten da je rešenjem Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv tužioca od 22.07.2016. godine tužilac oglašen disciplinski odgovornim zbog izvršenja disciplinskih povreda iz člana 350. stav 1. tač. 6), 11) i 16) Zakona o izvršenju i obezbeđenju u vezi sa čl. 6, 329, 349. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čl. 5, 7. stav 1. i 17. Kodeksa profesionalne etike izvršitelja, kao i člana 4. Pravilnika o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja i izrečena mu je disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti javnog izvršitelja, pa je razrešen dužnosti izvršitelja u skladu sa odredbom člana 487. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Upravni sud je utvrdio da je presudom Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-8 U 16154/16 od 24.01.2019. godine odbijena tužba tužioca podneta protiv rešenja Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja Ministarstva pravde Republike Srbije od 22.07.2016. godine, kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja počev od dana dostavljanja odluke.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je Upravni sud donošenjem pobijane presude bitno povredio pravila postupka, i to povredom prava podnosioca na obrazloženu sudsku odluku. Ovo stoga što je tužilac u tužbi isticao, a što u osnovi ponavlja i u zahtevu za preispitivanje sudske odluke, da mu je delatnost prestala eh lege, na osnovu njegovog zahteva podnetog 04.08.2016. godine, istekom roka od 30 dana od podnošenja tog zahteva, na osnovu člana 485. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno dana 03.09.2016. godine. Isticao je i to da nije mogao biti razrešen dužnosti javnog izvršitelja jer nije upisan u Imenik javnih izvršitelja u svojstvu javnog izvršitelja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 01.07.2016. godine, već je imenovan za izvršitelja kako je i označen u rešenju Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja od 22.07.2016. godine, pa su stoga dispozitiv i obrazloženje osporenog rešenja nejasni i protivurečni rešenju Disciplinske komisije na kome je osporeno rešenje trebalo biti zasnovano. U obrazloženju pobijane presude su citirani ovi navodi tužbe, ali ih Upravni sud nije ocenio.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud je pogrešno zaključio da su navodi tužbe bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari. Naime, u tužbi su postavljena sporna pravna pitanja koja su bitna za ocenu zakonitosti osporenog rešenja. Poseban pravni značaj ima pitanje međusobnog odnosa razloga za prestanak delatnosti javnog izvršitelja navedenih u članu 484. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U ovom konkretnom slučaju to je pitanje da li javnom izvršitelju delatnost može prestati na njegov zahtev brisanjem iz Imenika javnih izvršitelja, odnosno Imenika izvršitelja, ukoliko je taj zahtev podnet nakon pokretanja disciplinskog postupka u kome je javnom izvršitelju izrečena mera trajne zabrane obavljanja delatnosti koja posledično dovodi do razrešenja. O pitanju međusobne konkurencije dva pravna osnova za prestanak delatnosti javnog izvršitelja – prestanka na lični zahtev i prestanka zbog razrešenja, Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu se izjasnio u presudi III-8 U 16154/16 od 24.01.2019. godine, kada je ocenjivao zakonitost rešenja kojim je AA izrečena disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti, ali je bilo neuporedivo značajnije da taj ponovljeni navod tužioca, ovde podnosioca zahteva, Upravni sud oceni u upravnom sporu koji se vodi u predmetu razrešenja AA, što nije učinio.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi podnosioca obrazloženu na ustavnopravno prihvatljiv način, s tim što se ukazuje Upravnom sudu da se donošenjem ove presude ne prejudicira konačni ishod upravnog spora.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 20.06.2019. godine, Uzp 133/2019

Zapisničar,                                                                                                         Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                         Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić