Protivna stranka nije dostavila odgovor na zahtev, iako je isti, prema dostavnici u spisima predmeta, dostavljen na odgovor.

Postupajući po podentom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ br. 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je zaključkom tuženog od 17.12.2010. godine odbačen, kao nepotpun, zahtev tužioca za vraćanje poljoprivrednog zemljišta podnet na osnovu Zakona o vraćanju (restituciji) imovine, crkvama i verskim zajednicama („Službeni glasnik RS“ br. 46/06). Tužilac je 21.02.2018. godine tuženom podneo predlog za ponavljanje postupka okončanog navedenim zaključkom od 17.12.2010. godine, zbog novih činjenica i novog dokaza - prepisa odluke Okružnog agrarnog suda u Petrovgradu br. 1613/46 od 25.07.1946. godine, a u skladu sa odredbom člana 239. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku. Polazeći od činjenice da je tužilac 05.01.2011. godine primio zaključak Direkcije za restituciju od 17.12.2010. godine i da je do dana podnošenja predloga za ponavljanje postupka 21.02.2018. godine protekao objektivni rok od pet godina za ponavljanje postupka propisan odredbom člana 242. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, koji je bio na snazi u vreme okončanja postupka (17.12.2010. godine), tuženi je primenom odredbe člana 246. stav 2. istog zakona odbacio predmetni predlog kao neblagovremen.

Prema razlozima iz obrazloženja pobijane presude, Upravni sud je, rešavajući po tužbi tužioca, poništio zaključak tuženog, zbog toga što je tuženi donoseći osporeni zaključak pogrešno primenio odredbe starog Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“ br. 30/10), koji, prema odredbi člana 216. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/16), danom početka primene ovog zakona prestaje da važi. Kako je tužilac predlog za ponavljanje postupka podneo dana 21.02.2018. godine, u vreme kada je bio na snazi novi Zakon o opštem upravnom postupku, koji se primenjuje od 01.06.2017. godine, a da se u predlogu za ponavljanje postupka tužilac pozvao na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“ br. 30/10), koji je danom početka primene novog zakona prestao da važi, Upravni sud je ocenio da je tuženi bio dužan da pozove tužioca da uredi podneti predlog za ponavljanje postupka po članu 59. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se primenjuje u vreme podnošenja zahteva, a da zatim, nakon uređenog predloga za ponavljanje, odluči o predlogu primenom sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku.

Odredbom člana 239. stavom 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“ br. 30/10) – u daljem tekstu: stari ZUP, propisano je da će se postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno rešenje) ponoviti ako se sazna za nove činjenice ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drgačijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. Saglasno odredbi člana 242. stav 3. istog zakona, po proteku roka od pet godina od dostavljanja rešenja stranci, ponavljanje upravnog postupka se ne može tražiti niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/16) – u daljem tekstu: novi ZUP, propisano je: da se postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja ako se sazna za nove činjenice ili se stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drgačijeg rešenja. (član 176. stav 1. tačka 1.); da se, kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može zahtevati ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti (član 178. stav 3.).

Podnosilac zahteva smatra da je u svom zaključku o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka pravilno primenio odredbe starog ZUP koji je važio u vreme okončanja postupka čije se ponavljanje traži, a da je povratno dejstvo novog ZUP predviđeno isključivo u situacijama kada je određeni upravni akt poništen ili ukinut, ali ne i prilikom primene vanrednih pravnih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud konstatuje da se pitanje sukoba sukcesivnih zakona obično rešava posebnim prelaznim odredbama novog zakona. U većini procesnih zakona prelaznim odredbama se reguliše ne samo pitanje da li će se započeti postupci nastaviti primenom odredaba starog ili novog zakona, nego i pitanje da li će za vanredne pravne lekove biti merodavne odredbe zakona čijom primenom je postupak pravnosnažno okončan ili odredbe zakona koji važi u vreme podnošenja vanrednog pravnog leka. Ukoliko prelaznim odredbama novog zakona navedena pitanja nisu posebno uređena, primenjuje se pravilo o trenutnom dejstvu novog zakona – kako na započete, tako i na okončane postupke.

Prelaznim i završnim odredbama novog ZUP propisano je: da će se postupci koji do početka primene ovog zakona nisu okončani, okončati prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona, a ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. st. 1. i 2.); da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/10) (član 216.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 01. juna 2017. godine, izuzev odredaba čl. 9, 103 i 207. ovog zakona koje počinju da se primenjuju istekom 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 217.).

Iz citiranih odredaba proizlazi da je danom početka primene novog ZUP prestao da važi stari ZUP koji se do tada primenjivao, a koji se nakon 1. juna 2017. godine može primenjivati samo u postupcima koji nisu okončani. Novi ZUP ne sadrži odredbe koje omogućavaju primenu starog ZUP na okončane postupke u slučaju korišćenja vanrednih pravnih sredstava. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, za vanredna pravna sredstva, među kojima je i ponavljanje postupka, po kojima je postupak započeo nakon 01. juna 2017. godine, merodavne su odredbe novog ZUP. Upravo zbog toga što postupak po vanrednim pravnim sredstvima u procesnom smislu suštinski ne predstavlja novu pravnu situaciju, kako navodi podnosilac zahteva, primenom novog ZUP ne povređuje se načelo zabrane retroaktivnosti odnosno načelo zakonitosti. Evropski sud za ljudska prava izjasnio se takođe da je trenutna primena zakona dopuštena kao opšti princip, ukoliko suprotno nije izričito propisano (stav 35. presude od 19. decembra 1997. godine donete u predmetu Brualla Gomez de la Torre protiv Španije, predstavka broj 26.737/95).

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se na predlog za ponavljanje postupka podnet 21.02.2018. godine primenjuju odredbe novog ZUP, kako je pravilno zaključio Upravni sud u pobijanoj presudi. Ali, sporan je stav Upravnog suda da je tuženi bio dužan da pozove tužioca po članu 59. novog ZUP da predlog za ponavljanje postupka uredi u skladu sa odredbama koje se primenjuju u vreme njegovog podnošenja.

U skladu sa odredbom člana 59. stav 1. novog ZUP, podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predlog za ponavljanje postupka koji je podneo tužilac u upravnom sporu je razumljiv i potpun, jer je u njemu naveden i obrazložen zakonski razlog zbog koga se traži ponavljanje postupka, a uz predlog dostavljen dokaz na kome je zasnovan. Činjenica da je ponavljanje postupka traženo na osnovu odredbe člana 239. stav 1. tačka 1) starog ZUP, nije onemogućila organ da po predlogu postupa, s obzirom na to da je isti razlog za ponavljanje postupka predviđen odredbom člana 176. stav 1. tačka 1) novog ZUP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenica da se u zaključku o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka podnosilac zahteva pozvao na odredbu člana 242. stav 3. starog ZUP, umesto na odredbu člana 178. stav 3. novog ZUP, nije od uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari, s obzirom da u navedenim odredbama i stari ZUP i novi ZUP propisuju isti objektivni rok od pet godina od dostavljanja rešenja stranci u kome stranka može tražiti ponavljanje postupka. Imajući u vidu činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku, podnosilac zahteva je osnovano osporenim zaključkom odbacio, kao neblagovremen, zahtev od 21.02.2018. godine za ponavljanje postupka okončanog zaključkom podnosioca zahteva od 17.12.2010. godine.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, zahtev uvažio i pobijanu presudu preinačio tako što je tužbu odbio nalazeći da osporenim zaključkom nije povređen zakon na štetu tužioca (ovde protivne stranke).

Kako je tužba odbijena, Vrhovni kasacioni sud je našao da je neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova spora, pa je na osnovu čl. 67. i 74. Zakona o upravnim sporovima, a shodno primenom odredaba čl. 150. i 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18) zahtev odbio.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić