.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 148/2018
14.06.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Jasminke Stanojević, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda II-3 U 2896/17 od 22.02.2018. godine, uz učešće AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ljubomir Jovanović, advokat iz ..., ..., kao protivne stranke, u predmetu razrešenja direktora ustanove, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 14.06.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev protivne stranke za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom uvažena je tužba AA iz ... i poništeno je rešenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu broj 119-01-32/17-09 od 09.02.2017. godine, kojim se tužilac razrešava dužnosti direktora Doma za smeštaj starih lica ...
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac ističe da, na osnovu odredbe člana 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, ako se tužba uvažava, sud presudom poništava osporeni upravni akt u celini ili delimično i vraća predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje, osim ako u toj stvari novi akt nije potreban. Ukazuje na odredbu člana 43. Zakona o upravnim sporovima i smatra da je pobijanom presudom Upravni sud rešio u sporu pune jurisdikcije, jer je naveo da ne postoji obaveza za tuženi organ da donese novo rešenje, pa predmet nije vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Ističe da je Odeljenje za inspekcijski nadzor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dana 06.07.2016. godine izvršilo vanredni inspekcijski nadzor u Domu za smeštaj starih lica ... nad zakonitošću rada Doma. Zapisnikom o vanrednom inspekcijskom nadzoru od 06.07.2016. godine konstatovani su određeni propusti i nepravilnosti u radu Doma za smeštaj starih lica ... Takođe je utvrđeno da se Pravilnik o načinu isplate i trošenju sredstava za sopstvene potrebe korisnika – džeparca od 24.07.2013. godine ne primenjuje u praksi. Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju je dana 13.11.2017. godine podnelo Osnovnom sudu u Prokuplju optužni predlog protiv AA, a predmet se vodi pod Kt br. 552/16, zbog postojanja opravdane sumnje da je, u svojstvu direktora Doma, izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ i predložilo da sud AA izrekne meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti iz člana 85. KZ i da ga sud oglasi krivim i osudi na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci. Smatra da su ovo dovoljni razlozi za donošenje rešenja o razrešenju direktora Doma za smeštaj starih lica ... i predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbaci, kao nedozvoljen, i obaveže podnosioca zahteva da mu nadoknadi troškove na ime sastavljanja odgovora na zahtev u iznosu od 16.500,00 dinara i taksu po odluci suda.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osporenim rešenjem o razrešenju dužnosti direktora Doma za smeštaj starih lica ... od 09.02.2017. godine je povređen zakon na štetu tužioca, jer obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži pravne propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, a te povrede pravila postupka su bile od značaja za donošenje zakonite odluke u ovoj pravnoj stvari.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povrede pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' 33/97 i 31//01 i ''Službeni glasnik RS'' 30/10) je propisano da, u ostalim upravnim stvarima, obrazloženje rešenja sadrži: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na rešenje kako je dato u dispozitivu.
Kako osporeno rešenje ne sadrži pravne propise i razloge, zbog kojih je tuženi organ našao da su ispunjeni propisani uslovi za razrešenje tužioca dužnosti direktora Doma za smeštaj starih lica ..., pravilno je, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud tužbu uvažio i poništio osporeno rešenje o razrešenju dužnosti direktora Doma za smeštaj starih lica ... Pravilno je, takođe, Upravni sud ocenio da razlozi obrazloženja tuženog organa iz odgovora na tužbu ne mogu da otklone navedene nedostatke obrazloženja osporenog rešenja. Pri tome je pravilno Upravni sud našao da ne postoji obaveza da tuženi organ donese novo rešenje i nije vratio predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje, jer je osporeno rešenje doneto po službenoj dužnosti, pa su suprotni navodi zahteva neosnovani.
Neosnovani su navodi zahteva da je Upravni sud pobijanom presudom odlučio u sporu pune jurisdikcije u smislu odredbe člana 43. Zakona o upravnim sporovima. Pobijana presuda nije doneta u sporu pune jurisdikcije, već je Upravni sud samo poništio osporeno rešenje zbog povreda pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari.
Podnosilac zahteva u navodima zahteva daje razloge za razrešenje tužioca sa mesta direktora ustanove, ali ovi razlozi iz zahteva ne mogu da otklone nedostatke osporenog rešenja, kao ni što odgovor na tužbu nije mogao da nadoknadi izostanak obrazloženja osporenog rešenja.
Nalazeći da ostali navodi zahteva nisu od uticaja na drugačije odlučivanje o zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.
Odlučujući o zahtevu protivne stranke za naknadu troškova na ime odgovora na zahtev i troškove taksa, Vrhovni kasacioni sud je našao da odgovor na zahtev protivne stranke nije od značaja za odlučivanje, da troškovi nisu bili nužni, a da troškovi taksa nisu opredeljeni, pa je na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji se shodno primenjuje na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima, a imajući u vidu odredbu člana 154. stav 1. i člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 14.06.2018. godine, Uzp 148/2018
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
