Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 185/2019
20.06.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ..., koga zastupa punomoćnik Nebojša Karanović, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-2 U 1558/19 od 22.03.2019. godine, uz učešće Ministarstva pravde Republike Srbije, Beograd, kao protivne stranke, u predmetu razrešenja dužnosti izvršitelja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva pravde Republike Srbije broj 740-08-00576/2012-22 od 20.12.2018. godine, kojim je tužilac, izvršitelj, imenovan rešenjem Ministarstva pravde od 09.05.2012. godine za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu, razrešen dužnosti javnog izvršitelja od dana prijema rešenja i određeno da će delatnost javnog izvršitelja AA nastaviti javni izvršitelj BB, imenovana rešenjem Ministarstva pravde od 20.03.2013. godine za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu, koja privremeno preuzima poslove dok novoimenovani javni izvršitelj ne počne da radi.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta i povrede pravila postupka, podnosilac ističe da je Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-4 U 23075/18 od 11.03.2019. godine kojom je odbijena njegova tužba podneta protiv rešenja Ministarstva pravde Republike Srbije, Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja od 22.08.2018. godine, a kojim rešenjem je oglašen odgovornim za izvršenje disciplinske povrede iz člana 527. stav 1. tač. 5) i 13) Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izrečena mu disciplinska mera zabrane obavljanja delatnosti javnog izvršitelja. Smatra da će po tom zahtevu presuda Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-4 U 23075/18 od 11.03.2019. godine biti preinačena ili ukinuta, te da je odluka o njegovom razrešenju o kojoj je rešeno pobijanom presudom preuranjena i da se njena zakonitost ne može pouzdano ispitati pre nego se okonča postupak po tužiočevom zahtevu za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-4 U 23075/18 od 11.03.2019. godine. Ističe da je presuda Upravnog suda doneta uz povredu člana 2. Zakona o upravnim sporovima jer je spor rešio bez održavanja usmene rasprave koja je bila potrebna. Navodi da mu je kao najteža povreda stavljeno na teret da novac nije preneo izvršnom dužniku sa namenskog računa, koja tvrdnja nije tačna jer su tuženom detaljno predočeni i obrazloženi više nego opravdani razlozi zbog kojih višak preostalog iznosa cene nije prenet izvršnom dužniku, kao što je eventualni poništaj ili raskid ugovora o neposrednoj pogodbi, u kom slučaju ne bi bilo garancije o vraćanju isplaćenog novca od strane izvršnog dužnika. Ističe da to čak nije bilo ni tehnički moguće uraditi nakon što mu je 04.07.2018. godine izrečena mera udaljenja sa dužnosti za vreme trajanja postupka. Navodi da se osporenim rešenjem tuženog, a sada i presudom Upravnog suda stvara utisak da je on zadržao za sebe višak sredstava, što nije tačno, budući da se višak sredstava, u punom iznosu i dalje nalazi na namenskom računu kome nema bilo kakav pristup, niti mogućnost raspolaganja tim novčanim sredstvima. Navodi da je u pogledu viška sredstava postupio savesno, pažljivo i ispravno, te da novac nije preneo izvršnom dužniku sa namenskog računa sve do konačnog, pravnosnažnog okončanja postupka izvršenja. Postavlja pitanje zašto preuzimatelj tužiočeve kancelarije ni do današnjeg dana nije preneo ta sredstva izvršnom dužniku. Navodi da povrede načela srazmere nije bilo, jer je vršio proveru solventnosti izvršnog dužnika i utvrdio da je prezadužen, što je opravdalo prodaju koja je sprovedena. Poziva se na odluku Ustavnog suda Už 883/14, u kojoj je izražen stav da kršenja srazmere nema ako javni izvršitelj nije pronašao drugu imovinu, osim nepokretnosti, a sam dužnik nije ponudio nikakvo drugo sredstvo kojim bi se efikasno naplatilo potraživanje. Smatra da je osnovni postulat izvršnog postupka u stavu da je jače pravo izvršnog poverioca na namirenje od prava izvršnog dužnika na srazmerno namirenje. Ukazuje da je ključna činjenica ove pravne stvari da su sve radnje koje je u svom postupanju preduzeo potvrđene od strane nadležnih sudova, navodeći kao primer da je Osnovni sud u Novom Sadu rešenjem IPV IV. 196/18 od 24.04.2018. godine, u celosti potvrdio način prodaje neposrednom pogodbom u predmetnom izvršnom postupku. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine.