Uzp 192/12

- 2 -

nije postupljeno po primedbama suda u pogledu postupka, budući da podnosilac kao stranka ponovo nije učestvovao u postupku kontrole radio-emisija i imao mogućnost da se izjasni o utvrđenom činjeničnom stanju. Takođe, materijalno- pravni propisi navedeni u uvodu osporenog rešenja su isti kao i u ranije poništenom, za koje je Vrhovni sud Srbije našao da ne daju nesumnjiv pravni osnov osporenom rešenju, ali to Upravni sud uopšte nije cenio. Ukazuje da Upravni sud nije cenio navode tužbe i dao razloge zbog kojih smatra da podnosilac zahteva, kao stranka, nema pravo da se upozna sa dokazima na osnovu kojih je tuženi organ odlučio da mu zabrani pravo korišćenja radio frekvencije, kao ni navode da su koordinate frekvencije označene u osporenom rešenju netačne i da je osporeno rešenje protivrečno izveštaju kontrolora radio-emisija od 29.12.2009. godine, koji je dostavljen podnosiocu a odnosi se na imaoca radio- stanice SUR P., S.P. pr. iz B., V. Izveštaj o kontroli od 15.12.2009. godine, naveden u osporenom rešenju, podnosilac uopšte nije ni dobio. Naglašava da nisu cenjeni ni navodi da podnosilac ne koristi neovlašćeno radio frekvencije za emitovanje TV programa, budući da ima zakonski pravni osnov da emituje svoj TV program na teritoriji Grada Beograda, na osnovu člana 119. Zakona o radiodifuziji. Zatim, ističe da Upravni sud nije dao ni razloge za navode tužbe koji se odnose na to da odredbe procesnog zakona na koji se tuženi organ pozvao u obrazloženju svog rešenja – čl. 118. i 84. Zakona o opštem upravnom postupku nisu davale ovlašćenje tuženom da postupak pokrene i vodi bez učešća podnosioca zahteva, jer podnosilac nije lice koje tuženom nije bilo poznato. Dalje, navodi da je podneskom od 11.06.2010. godine obavestio Upravni sud da je u trenutku donošenja osporenog rešenja istekao mandat svim članovima Upravnog odbora RATEL-a, osim predsedniku Upravnog odbora, pa je i to jedan od razloga zbog kojih je osporeno rešenje nezakonito. Smatra da je time što nije ocenio navode tužbe Upravni sud povredio pravo podnosioca zahteva na obrazloženu sudsku odluku, pa predlaže da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i preinači ili ukine pobijanu presudu. Protivna stranka je dostavila spise predmeta, ali ne i odgovor na zahtev. Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev dozvoljen i osnovan. Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je postupio tuženi organ donoseći osporeno rešenje na osnovu potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i uz pravilnu primenu odredbi članova 23, 28. stav 2. tačka 3. stav 3. i člana 65. stav 1. Zakona o telekomunikacijama. Ovo stoga što je u postupku kontrole, izvršene u skladu sa članom 27. navedenog zakona, utvrđeno da tužilac na lokaciji Zemun neovlašćeno, bez prethodno pribavljene dozvole za rad, koristi radio frekvenciju označenu u dispozitivu tog rešenja, a što je konstatovano u izveštaju kontrolora radio-emisija broj 1-05-3471-548 od 15.12.2009. godine.

Uzp 192/12

- 3 -

Međutim, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se navodima zahteva ukazuje da Upravni sud u pobijanoj presudi nije ocenio navode tužbe, čime je povredio pravo podnosioca ovog zahteva na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Saglasno navedenoj odredbi člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, obrazlože svoje odluke. Sudovi imaju diskrecionu ocenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istovremeno imaju i obavezu da obrazlože svoju odluku i navedu jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali, a u pobijanoj presudi se samo navodi da u postupku nisu učinjene bitne povrede postupka i da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo. Podnosilac zahteva je u podnetoj tužbi, što ponavlja i u zahtevu, detaljno ukazao na povrede pravila postupka i povrede zakona u odnosu na odlučne činjenice koje su od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke u ovom upravno-sudskom postupku, koje je Upravni sud morao da oceni u smislu člana 41. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. To su, pored ostalog, navodi da tužiocu nije omogućeno učešće u postupku, koje je inače propisano članom 23. stav 2. Zakona o telekomunikacijama (''Sl. glasnik RS'' 44/03... 50/09), a na koju se odredbu, između ostalih, pozvao tuženi u uvodu osporenog rešenja. Zatim, da u smislu člana 119. istog zakona tužilac ne koristi neovlašćeno radio frekvenciju za emitovanje TV programa, da su koordinate frekvencija označene u osporenom rešenju netačne, jer ne odgovaraju onima na kojima tužilac emituje program, kao i da je osporeno rešenje nezakonito jer je doneto od strane članova Upravnog odbora RATEL-a kojima je istekao mandat. Time što je propustio da oceni navode tužbe Upravni sud je podnosiocu ovog zahteva uskratio pravo na obrazloženu sudsku odluku, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu i predmet vratio Upravnom sudu koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 28.02.2013. godine, Uzp 192/12

Zapisničar, Predsednik veća - sudija Gordana Bogdanović,s.r. Snežana Živković,s.r.