U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda - Odeljenja u Kragujevcu I-1 U 15423/18 od 21.02.2020. godine, sa protivnom strankom AA iz ..., u predmetu poništaja uverenja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 15.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, uvažena je tužba tužioca AA iz ... i poništeno rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, broj 612-00-00188/5/2018-06 od 27.07.2018. godine, a stavom drugim dispozitiva, odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora. Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, broj 612-00-00188/5/2018-06 od 27.07.2018.godine, stavom prvim dispozitiva, poništeno je Uverenje Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu broj .. od 20.06.2017. godine izdato na ime AA o stečenom naučnom nazivu doktora medicinskih nauka, a stavom drugim dispozitiva, naloženo je Univerzitetu u Kragujevcu da poništi Odluku broj .. od 08.09.2017. godine, kojom je AA izabran u zvanje docenta za užu naučnu oblast ... na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, s tim da je rok za postupanje 30 dana od dana prijema rešenja.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac ukazuje da je AA iz ... školske 2012/2013 godine upisan na doktorske akademske studije Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu iako nije mogao da konkuriše za upis jer predhodno nije završio osnovne studije. Naime, AA iz ... je studije medicine završio dana 31.10.2012. godine po proteku roka za prijavu na konkurs za doktorske akademske studije, koji je istekao 12.10.2012. godine. Ističe da je upravo ta činjenica razlog za poništaj uverenja od 20.06.2017. godine, a na osnovu člana 127. Zakona o visokom obrazovanju. Smatra da je pogrešan stav Upravnog suda da predmetno uverenje ne predstavlja upravni akt. Pored toga, ističe da osporeno rešenje ima dva stava, i to: prvi, kojim je poništeno uverenje od 20.06.2017. godine i drugi, u kome je sadržan nalog Univerzitetu u Kragujevcu da poništi odluku o izboru u zvanje AA. Ukazuje da se član 183. Zakona o opštem upravnom postupku odnosi na nalog iz stava dva osporenog rešenja, dok je poništaj uverenja izvršen primenom člana 127. Zakona o visokom obrazovanju a ne primenom člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku, kako to pogrešno navodi Upravni sud. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osporeno rešenje je nezakonito jer je doneto pogrešnom primenom odredbe člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku(„Službeni glasnik RS“, br. 18/16). Ovo stoga što se vanrednim službenim pravnim putevima intervenisanja u upravne akte, odnosno posebnim slučajevima uklanjanja rešenja propisanim u Delu sedmom, Glavi III (Poništavanje konačnog rešenja), mogu ukloniti poništavanjem od strane drugostepenog organa ili nadzornog organa, konačna rešenja, odnosno konačni upravni akti, čiji su pojam i vrste propisani odredbom člana 16. istog zakona. Međutim, u ovoj upravnoj stvari osporenim rešenjem je, primenom člana 183. stav 1. tač. 3) i 6) Zakona o opštem upravnom postupku, poništeno uverenje koje nema karakter upravnog akta, već predstavlja upravnu radnju, definisanu članom 27. Zakona o opštem upravnom postupku, čije izdavanje je posebno uređeno odredbama čl. 29-30. ovog zakona. Uverenje je pismeno u kome je sadržano određeno tvrđenje o nekom događaju ili svojstvu, pravnom odnosu ili stanju. Kada je uverenje izdato na osnovu podataka i činjenica o kojima se vodi službena evidencija, ono ima dokaznu snagu javne isprave, ali nema svojstvo pravnog već materijalnog akta, odnosno radnje. Pored toga Upravni sud nalazi da je osporeno rešenje doneto u postupku provedenom po članu 127. Zakona o visokom obrazovanju, kojim su propisni razlozi ništavosti, kao i način i uslovi za poništaj diplome ili dodatka diplomi, odnosno koja je po svojoj sadržini takva da se neposrednom i isključivo njenom primenom, može odlučivati na način kako je istom i propisano.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna ocena Upravnog suda da je osporeno rešenje kojim je poništeno predmetno uverenje o stečenom naučnom nazivu doktora medicinskih nauka nezakonito, jer nije moglo biti doneto primenom odredbe člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Ovo stoga što uverenje, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema karakter upravnog akta iz člana 16. Zakona o opštem upravnom postupku već predstavlja upravnu radnju iz člana 27. istog zakona.

Odredbama člana 16. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16) propisano je da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim organ, neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima (stav 1), da su upravni akti rešenja i zaključci (stav 2), da rešenja i zaključci mogu imati i drugi naziv, ako je to posebnim zakonom predviđeno (stav 3).

Odredbom člana 27. navedenog zakona propisano je da su upravne radnje materijalni akti organa koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao što su vođenje evidencija, izdavanje uverenja, pružanje informacija, primanje izjava, radnje fizičke prinude i druge radnje kojima se izvršavaju pravni akti.

Prema odredbi člana 28. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, protiv upravne radnje može da se izjavi prigovor, s tim da prigovor može da se izjavi i ako organ ne preduzme upravnu radnju koju je po zakonu dužan da preduzme. Prema stavu 2. istog člana zakona, u oba slučaja, prigovor je dozvoljen samo ako upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta.

Odredbom člana 29. stav 1. istog zakona propisano je da organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave (sertifikate, potvrde itd.) o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju u skladu sa zakonom, a prema stavu 2. istog člana uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaju se saglasno podacima iz službene evidencije i imaju dokaznu vrednost javne isprave.

Odredbom člana 183. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da će drugostepeni organ ili nadzorni organ rešenjem na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti u celini ili delimično poništiti konačno rešenje, između ostalog, ako njegovo izvršenje uopšte nije moguće (tačka 3) i ako sadrži nepravilnost koja je po izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti (tačka 6).

Prema navedenom, uverenje je pismeno u kome je sadržano određeno tvrđenje o nekom događaju ili svojstvu, pravnom odnosu ili stanju. Kada je izdato na osnovu podataka i činjenica o kojima se vodi službena evidencija, na osnovu citiranog stava 2. člana 29. Zakona o opštem upravnom postupku, ima dokaznu snagu javne isprave, a saglasno članu 27. ovog zakona nema svojstvo pravnog već materijalnog akta, odnosno radnje.

Iz obrazloženja pobijane presude i osporenog rešenja proizlazi da je tuženi organ primenom odredbe člana 183. stav 1. tač. 3) i 6) Zakona o opštem upravnom postupku, doneo osporeno rešenje kojim je poništio uverenje Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu broj .. od 20.06.2017. godine i naložio Univerzitetu u Kragujevcu da poništi Odluku broj .. od 08.09.2017. godine, kojom je AA izabran u zvanje docenta za užu naučnu oblast ... na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

Kako je osporenim rešenjem poništeno uverenje koje nema karakter upavnog akta, to osporeno rešenje, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije moglo biti doneto primenom odredaba člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku kojim su propisani zakonski razlozi za poništavanje od strane drugostepenog organa ili nadzornog organa konačnih rešenja, odnosno konačnih upravnih akta.

Ne mogu se prihvatiti navodi podnosioca zahteva da je poništaj uverenja u ovom slučaju izvršen primenom člana 127. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 87/17 i 27/18) a ne člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku, jer je kao osnov za donošenje osporenog rešenja u uvodu naveden član 183. stav 1. tač. 3) i 6) Zakona o opštem upravnom postupku. U osporenom rešenju podnosilac zahteva se pozvao i na član 127. Zakona o visokom obrazovanju, kojim su propisani nedostaci zbog kojih se diploma ili dodatak diplomi mogu uvek poništiti, organi koji ih mogu poništiti, razlozi zbog kojih to može učiniti visokoškolska ustanova i razlozi zbog kojih to može učiniti ministar, kao i sam postupak poništaja. S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da tuženi organ u ponovnom postupku treba da ima u vidu da je AA iz ... doktorske akademske studije okončao dana 20.06.2017. godine, a da je Zakon o visokom obrazovanju, na koji se podnosilac pozvao u osporenom rešenju, stupio na snagu 07.10.2017. godine.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 15.09.2020. godine, Uzp 193/2020

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić