AA iz ..., u odgovoru na zahtev, predlaže da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tužilac osnovano tužbom osporava zakonitost zaključka tuženog organa, kojim je taj organ obustavio postupak po zahtevu tužioca zbog, prestanka postojanja podnosioca zahteva u smislu odredbe člana 44. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Kako tuženi organ u osporenom zaključku nije dao ispravnu pouku o pravnom leku, u kojoj pouci je navedeno da protiv zaključka žalba nije dozvoljena, ali da može da se pokrene upravni spor podnošenjem tužbe neposredno Upravnom sudu. Upravni sud je našao da je tuženi organ učinio povredu pravila postupka iz odredbe člana 44. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Upravni sud, dalje, nalazi da tuženi organ nije sa sigurnošću utvrdio da li je tužilac prestao da postoji ili je samo promenio naziv, jer je sadržina potvrde ... biskupije od 13.03.2015. godine nejasna i iz nje ne može jasno da se utvrdi da li je tužilac prestao da postoji ili je samo promenio naziv. Upravni sud je ocenio da je tuženi organ morao da pozove podnosioca zahteva da se izjasni o nastalim promenama u smislu odredbe člana 9. i člana 58. st. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku, što nije učinio, a nije na pouzdan način utvrdio da li je tužilac prestao da postoji, zbog čega ne može sa sigurnošću da se utvrdi da li su ispunjeni uslovi za obustavu postupka u smislu odredbe člana 44. Zakona o opštem upravnom postupku. Kako, iz iznetih razloga, zaključak tuženog organa da su ispunjeni uslovi za obustavu postupka ne može da se prihvati, jer ne sadrži razloge koji upućuju na rešenje kako je dato u dispozitivu, čime je učinjena povreda pravila postupka iz odredbe člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, Upravni sud je zaključak poništio i predmet vratio tuženom organu na ponovno odlučivanje.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom povredio pravila postupka koja su mogla biti od uticaja na rešenje ove pravne stvari.

Tužbom AA iz ... osporen je zaključak Agencije za restituciju Republike Srbije, Jedinice za konfesionalnu restituciju od 17.04.2015. godine kojim je obustavljen postupak po zahtevu AA iz ... za vraćanje stambene zgrade, stambeno- poslovnog prostora, poslovnog prostora, građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, vinograda, bašte, livade i ekonomskog dvorišta u ... zbog prestanka postojanja podnosioca zahteva. Tuženi organ je našao iz potvrde ... biskupije broj 0340/15 od 13.03.2015. godine da je AA iz ..., kao podnosilac zahteva, prestao da postoji i da je njegov pravni sledbenik AA iz ..., a ne ... AA iz ..., koja je zahtevala dalje vođenje postupka. AA iz ..., kao pravni sledbenik podnosioca zahteva, do dana donošenja osporenog zaključka nije zahtevala dalje vođenje postupka, iako je od strane postupajućeg organa pozvana da se izjasni da li zahteva dalje vođenje postupka i upozorena je da će, ukoliko u ostavljenom roku, koji je istekao 31.03.2015. godine, ne zatraži dalje vođenje postupka, isti biti obustavljen. Po nalaženju tuženog organa, AA iz ... ne može da se smatra pravnim sledbenikom podnosioca zahteva. Kako je, po nalaženju tuženog organa, podnosilac zahteva prestao da postoji, a da njegov pravni sledbenik do dana donošenja zaključka nije tražio dalje vođenje predmetnog postupka, organ je, u skladu sa odredbom člana 44. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, obustavio postupak po zahtevu AA iz ...

Vrhovni kasacioni sud nalazi da podnosilac zahteva osnovano ističe da je pobijanom presudom pogrešno odlučivano o tužbi AA iz ... koji kao pravni subjekt ne postoji niti je taj subjekt podneo tužbu, već je to učinio AA iz ..., koji je 24. septembra 2008. godine podneo zahtev za vraćanje imovine.

Vrhovni kasacioni sud smatra da je pravno neutemeljeno stanovište Upravnog suda prema kome je tuženi organ učinio povredu pravila postupka dajući pogrešnu pouku o pravnom leku da protiv zaključka o obustavi postupka nije dozvoljena žalba i da je time tužiocu uskraćeno pravo na pravno sredstvo. Naime, odredbom člana 32. Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama (''Službeni glasnik RS'' 46/06) je propisano da protiv rešenja Direkcije ne može da se izjavi žalba, ali može da se pokrene upravni spor. Imajući u vidu da je odredbom člana 212. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da protiv zaključka može da se izjavi posebna žalba samo kada je to zakonom izričito predviđeno, te kako odredbama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije propisana dozvoljenost žalbe protiv zaključka, proizlazi da je tuženi organ pravilno našao da protiv donetog zaključka žalba nije dozvoljena, već da može samo da se pokrene upravni spor. Pogrešno zaključujući da je protiv osporenog rešenja o obustavi postupka dozvoljena žalba, Upravni sud je izgubio iz vida da ne postoji drugostepeni organ koji bi o žalbi odlučivao, kao i da u tom slučaju ne bi mogao da donese meritornu odluku u upravnom sporu pre nego što se donese odluka po žalbi u upravnom postupku.

Upravni sud je ocenio da tuženi organ, ovde podnosilac zahteva za preispitivanje sudske odluke, nije pozvao podnosioca zahteva za vraćanje imovine da se izjasni o nastalim promenama u smislu odredaba člana 9. i člana 58. st. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku, te da nije na pouzdan način utvrdio da li je tužilac prestao da postoji. Zasnivajući pobijanu presudu na ovakvoj pravnoj oceni, Upravni sud je propustio da ceni sve radnje koje je Agencija za restituciju preduzela u upravnom postupku kako bi utvrdila ko je pravni sledbenik ... crkvene opštine ... od koje je oduzeta imovina čiji se povraćaj traži, a posebno činjenice da je u toku postupka, dana 23.03.2015. godine, donet zaključak, koji je postao konačan i pravnosnažan, kojim je odbačen kao nedopušten zahtev AA ... da umesto AA ... traži vraćanje prava svojine na oduzetoj imovini, da je dana 25.03.2015. godine pozvana AA ... da se kao pravni sledbenik podnosioca zahteva izjasni da li zahteva dalje vođenje postupka, što ona nije učinila, i da je dopisom od 28.03.2015. godine dalje vođenje postupka zahtevala AA ..., i to nakon što je primila zaključak da je njen zahtev odbačen. Navedeni propusti imali su za posledicu da u pobijanoj presudi nije u dovoljnoj meri obrazloženo bitno pitanje koje se odnosi na lice koje može biti stranka u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu.

Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijanu presudu treba ukinuti kako bi Upravni sud ponovo ocenio zakonitost osporenog zaključka pošto detaljno i savesno razmotri sporno pravno pitanje da li postupak za vraćanje imovine u konkretnom slučaju može da se vodi po zahtevu AA ..., koji je, prema izveštaju ... Biskupije od 13.03.2015. godine, ušao u sastav AA ... koja je njegov ''pravni nasljednik'', a koja se nije odazvala pozivu Agencije za restituciju da se po njenom zahtevu nastavi započeti postupak, već je nastavak postupka u dva navrata tražila AA ... .

S obzirom na to da je pobijana presuda doneta uz bitne povrede pravila postupka koje su mogle biti od uticaja na rešenje stvari, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano presudom ovog suda.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 28.06.2018. godine, Uzp 199/2018

Zapisničar                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                       Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić