.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 217/2018
30.08.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Anđelke Radosavljević Milinković, advokata iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke - rešenja Upravnog suda I-6 Up 25/18 od 23.04.2018. godine, uz učešće Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave carina, kao protivne stranke, u predmetu ponavljanja sudskog postupka, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 30.08.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbijena je tužba AA iz ... za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda I-2 U 11118/12 od 14.02.2013. godine, kojom je odbijena njena tužba, podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave carina 08 broj 112-01-1/240-12 od 24.07.2012. godine, kojim je usvojen njen prigovor i poništeno je rešenje direktora Uprave carina od 22.11.2010. godine, kojim je tužilja oglašena krivom za učinjenu težu povredu službene dužnosti ''zloupotreba službenog položaja ili prekoračenja ovlašćenja'' iz člana 40. stav 1. tačka 2. Pravilnika o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Ministarstvu ekonomije – Upravi carina od 14.11.2003. godine i izrečena joj je disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Istim drugostepenim rešenjem tužilja je oglašena krivom za učinjenu težu povredu službene dužnosti ''falsifikovanje ili uništenje službene isprave, knjige ili spisa, odnosno upotreba ili overa falsifikovane službene isprave, knjige ili spisa, kao da su istiniti, ili podnošenje lažnog obračuna, odnosno dovođenja u zabludu nadležnog organa da treba izvršiti nezakonitu ili nepravilnu isplatu'' iz člana 40. stav 1. tačka 5. Pravilnika i izrečena joj je disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Pobijano rešenje Upravnog suda je doneto u izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp 489/2017 od 22.02.2018. godine, kojom je prethodno doneto rešenje Upravnog suda od 13.10.2017. godine ukinuto i predmet je vraćen tome sudu na ponovno odlučivanje.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom zbog povrede zakona, drugih propisa ili opšteg akta i povrede pravila postupka koja je mogla da bude od uticaja na rešenje stvari, podnosilac ističe da stav Upravnog suda da nove činjenice i dokazi mogu da budu razlog za ponavljanje upravno-sudskog postupka samo ako su činjenice i dokazi utvrđeni, odnosno izvedeni, na raspravi pred sudom, predstavlja restriktivno tumačenje, kojim se upotreba ovog pravnog sredstva minimizira. Smatra da je izveštaj Trećeg osnovnog javnog tužilaštva osnov za ponavljanje sudskog postupka, jer je tokom istrage utvrđeno da nije bilo krivičnog dela i da okrivljeni nemaju poresku obavezu. Predlaže da sud uvaži zahtev, pobijano rešenje ukine ili preinači i obaveže protivnu stranku da joj nadoknadi troškove na ime zahteva u iznosu od 16.500,00 dinara i iznose na ime plaćenih sudskih taksa.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu jer nove činjenice i novi dokazi mogu, kao razlog za ponavljanje postupka, da se koriste samo ako je sud sam utvrđivao činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja rešio spor, a u ovoj upravnoj stvari sud nije sam utvrđivao činjenično stanje, već je upravni spor rešio na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je rešenje doneto bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu odredbe člana 56. i člana 60. Zakona o upravnim sporovima. Iz dostavljenih spisa predmeta Upravnog suda I-2 U 11118/12 i I-6 Up 25/18 vidi se da je tužilja podnela tužbu za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Upravnog suda I-2 U 11118/12 od 14.02.2013. godine, a na osnovu odredbe člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima. Upravni sud je stao na stanovište da tužbu treba odbaciti primenom odredbe člana 60. Zakona o upravnim sporovima, jer se nove činjenice i novi dokazi mogu, kao razlog za ponavljanje postupka, koristiti samo ako je sud sam utvrđivao činjenično stanje, što konkretno nije slučaj, a tužilja nije učinila verovatnim ni postojanje zakonskog osnova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.
Sa iznetih razloga, nalazeći da je pravilna ocena Upravnog suda da tužilja nije učinila verovatnim postojanje uslova za ponavljanje postupka iz odredbe člana 56. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 30.08.2018. godine, Uzp 217/2018
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
