Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 253/2019
16.09.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA, ulica ..., ..., koga zastupa punomoćnik Dejan Damjanović, advokata iz ..., ulica ... broj .., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 11 U 2156/17 od 06.06.2019. godine, uz učešće Ministarstva privrede Republike Srbije, kao protivne stranke, u predmetu registracije izmene podataka o založnom pravu, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 16.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva privrede Republike Srbije broj ../2017- .. od 24.01.2017. godine, kojim je, stavom prvim dispozitiva, odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv zaključka registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima Zl. br. ../.. od 20.12.2016. godine, a stavom drugim dispozitiva, odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Ožalbenim zaključkom registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima Zl. br. ../.. od 20.12.2016. godine, odbačena je registraciona prijava za izmenu ili dopunu podataka o založnom pravu upisanom u Registar zaloge pod Zl. br ..-./.., koju je, dana 16.12.2016. godine, podneo tužilac. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka podnosilac zahteva ukazuje da su Upravni sud u pobijanoj presudi kao i organi uprave u osporenom rešenju i ožalbenom zaključku pogrešno primenili odredbe Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar i Zakona o opštem upravnom postupku. Ističe da prestankom zalogodavca nije prestalo založno pravo podnosioca zahteva kao založnog poverioca. Kako je založno pravo na predmetnoj pokretnoj stvari, vozilu ''...“, stečeno i upisano u Registar založnog prava rešenjem APR od 30.01.2009. godine smatra da je prvostepeni organ APR trebalo da odluči o njegovom zahtevu za registrovanje izmene podataka o predmetu zaloge, jer prestanak postojanja zalogodavca i promena vlasnika na predmetu zaloge ne utiču na založno pravo. Navodi da čak i da postoji zalogodavac, on u konkretnoj upravnoj stvari ne bi imao status stranke i da upravni postupak pokrenut zahtevom založnog poverioca za registraciju izmene podataka o predmetu založnog prava predstavlja upravnu stvar u kojoj osim organa uprave učestvuje samo jedna stranka – založni poverilac. Predlože da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu i da obaveže tuženog da mu naknadi troškove postupka.

Protivna stranka Ministarstvo privrede Republike Srbije, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca jer je tuženi organ pravilno odbio žalbu tužioca dajući za svoju odluku dovoljne i na zakonu zasnovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i sud. Ovo stoga što je u provedenom postupku utvrđeno da je tužilac prvostepenom organu Agenciji za privredne registre dana 16.12.2016. godine podneo zahtev za registraciju izmene podataka o predmetu založnog prava, i to vozilu ''...'' starih registarskih oznaka ... (nove registarske oznake ...) a da je zalogodavac BB pre podnošenja zahteva tužioca, dana 20.09.2010. godine, brisan iz registra privrednih subjekata na osnovu pravnosnažnog rešenja Privrednog suda u Valjevu od 28.06.2010. godine, kojim je otvoren stečajni postupak nad ovim stečajnim dužnikom, koji je zaključen, a po pravnosnažnosti ovog rešenja imovina stečajnog dužnika prešla u svojinu Republike Srbije, s tim da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. Imajući u vidu izneto, činjenicu da je zalogodavac brisan iz Registra privrednih subjekata i da je imovina zalogodavca prešla u svojinu Republike Srbije koja ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika, po nalaženju Upravnog suda, pravilna je ocena tuženog organa da je prvostepeni organ ožalbenim zaključkom pravilno odbacio registracionu prijavu tužioca podnetu 16.12.2016. godine na osnovu odredbe člana 115. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je propisano da će organ, ako povodom stavljenog zahteva stranke nađe da nema uslova za pokretanje postupka, doneti zaključak o odbacivanju zahteva stranke.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povrede pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava. Za svoju odluku Upravni sud je dao dovoljne i jasne razloge, koje, kao na zakonu zasnovane prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 62. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar (''Službeni glasnik RS'' br. 57/2003... 99/2011) propisano je da registar zaloge sadrži: 1) podatke o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podatke o založnom poveriocu ili ovlašćenom licu iz člana 16. stav 1. ovog zakona; 2) podatke kojima se bliže određuje pokretna stvar ili pravo koje je predmet založnog prava; 3) podatke o osnovnom i maksimalnom iznosu obezbeđenog potraživanja, a za buduće ili uslovno potraživanje, podatak o iznosu iz člana 7. stav 4. ovog zakona; 4) podatke o postojanju spora o založnom pravu ili u vezi sa predmetom zaloge; 5) podatke da je započet postupak namirenja realizacijom založnog prava. Stavom 4. istog člana propisano je da se u Registar zaloge upisuju i sve promene podataka iz stava 1. ovog člana. Odredbom člana 63. stav 1. istog zakona propisano je da izmene i dopune koje se odnose na bitne elemente upisanog založnog prava imaju karakter novog upisa, a prema stavu 2. istog člana na izvodima iz Registra zaloge, upisane izmene i dopune biće označene kao posebni upis.

Odredbom člana 115. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'' broj 30/10) propisano je da ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nađe da nema uslova za pokretanje postupka, doneće zaključak o odbacivanju zahteva stranke.

Polazeći od citiranih propisa, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, bez uticaja su na drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude navodi zahteva kojima se ukazuje da prestankom zalogodavca založno pravo nije prestalo već da i dalje postoji. Ovo stoga što je u smislu čl. 62. i 63. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar, podatak o zalogodavcu bitan element upisanog založnog prava, pa se, u situaciji kada je zalogodavac prestao da postoji brisanjem iz Registra privrednih subjekata ne može tražiti samo izmena podatka o predmetu založnog prava.

Imajući u vidu izloženo, nalazeći da su ostali navodi zahteva neosnovani i da ne mogu da dovedu do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.

S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18), odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.