U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka koja bi mogla biti od uticaja na rešenje stvari, podnositeljka navodi da je pogrešno stanovište tuženog organa i Upravnog suda u pobijanoj presudi da ne ispunjava uslove za imenovanje za sudskog veštaka za oblast grafoskopije za koju se prijavila, zato što nema pet godina radnog iskustva u struci. Ukazuje da ne postoji fakultet grafologije odnosno grafoskopije, te da stoga niko od veštaka iz oblasti grafoskopije upisanih u registar nije po struci grafolog. Ističe da je stekla diplomu o visokom obrazovanju i da je po struci profesor engleskog jezika i književnosti u kojoj struci ima preko pet godina radnog iskustva. Pored toga, stekla je svedočanstvo o postignutom uspehu na Kembridžskoj školi grafologije i diplomu iz forenzičke grafologije, što je specijalizacija u odnosu na osnovne studije jezika. Navodi da Zakon o sudskim veštacima traži pet godina iskustva u struci koje ona poseduje, a da nigde nije tražio kao uslov pet godina radnog iskustva na poslovima grafoskopije. Predložila je da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine. Troškove je tražila i to za sastav zahteva u iznosu od 20.000,00 dinara i troškove sudske takse za zahtev i presudu u iznosu od po 5.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti odluke do isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev navodi da u svemu ostaje pri navodima iz odgovora na tužbu i predlaže da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je pravilno postupio kada je u postupku sprovedenom bez povreda pravila postupka, utvrdio da tužilja ne ispunjava uslove u pogledu odredbe člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o sudskim veštacima, jer nema najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima grafooskopije, za koju se prijavila i za odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Upravni sud. Po oceni suda, pravilan je zaključak tuženog organa da se iz priloženih dokaza jasno može utvrditi da je tužilja radno iskustvo na poslovima grafoskopije počela sticati septembra 2013. godine, tako da do isteka javnog konkursa 2014. godine nije imala najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima grafoskopije u smislu odredbe člana 6. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o sudskim veštacima (''Službeni glasnik RS'' broj 44/2010) je propisano da fizičko lice može biti imenovano za veštaka ako pored opštih uslova za rad u državnim organima propisanih zakonom ispunjava i sledeće posebne uslove: 1) da ima odgovarajuće stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama, za određenu oblast veštačenja; 2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci; 3) da poseduje stručno znanje i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja; 4) da je dostojan za obavljanje poslova veštačenja.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva, koje je podnositeljka isticala i u tužbi, da su tuženi organ u osporenom rešenju i Upravni sud u pobijanoj presudi pogrešno primenili odredbu člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o sudskim veštacima nalazeći da tužilja ne ispunjava uslov predviđen tom odredbom, jer nema pet godina radnog iskustva na poslovima grafoskopije. Međutim, odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o sudskim veštacima je kao poseban uslov za imenovanje veštaka propisano pet godina iskustva u struci, a ne na poslovima iz oblasti veštačenja za čije obavljanje se kandidat prijavljuje. Pod pojmom ''struka'' u smislu navedene odredbe zakona treba podrazumevati zanimanje za koje je neko osposobljen i kojim se bavi na trajniji način. Posedovanje stručnog znanja i praktičnog iskustva u oblasti veštačenja su kao uslovi propisani odredbom člana 6. stav 1. tačka 3) Zakona o sudskim veštacima. Za pravilno tumačenje i primenu navedenih odredaba zakona, u ovoj konkretnoj situaciji, je posebno trebalo ceniti činjenicu da ne postoje odgovarajuće studije za oblast grafologije odnosno grafoskopije, što tuženi u odgovoru na tužbu i ne spori, tako da su u Registar sudskih veštaka iz oblasti grafoskopije upisana lica različitih struka (npr. pravnici, hemičari itd). Stoga je tuženi organ trebao da ispita da li kandidat, ovde podnositeljka zahteva, ispunjava uslove propisane članom 6. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o sudskim veštacima – najmanje pet godina rada u struci kao profesor engleskog jezika i posedovanje stručnog znanja i praktičnog iskustva u oblasti grafoskopije, kao specijalizovanoj oblasti veštačenja za koju je podnela prijavu.

Imajući u vidu izloženo, razlozi obrazloženja pobijane presude i rešenje tuženog organa se ne mogu prihvatiti kao pravilni i na zakonu zasnovani, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u dispozitivu na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i predmet vratio upravnom organu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

Odluka o troškovima upravnog spora doneta je primenom odredaba čl. 66. i 67. Zakona o upravnim sporovima i shodnom primenom odredaba člana 150, člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 87/18) na koju upućuje odredba člana 74. Zakona o upravnim sporovima. Podnositeljki zahteva su dosuđeni traženi i opredeljeni troškovi upravnog spora, i to: za taksu za tužbu u iznosu od 390,00 dinara, taksu za presudu Upravnog suda u iznosu od 980,00 dinara, taksu za zahtev za preispitivanje sudske odluke u iznosu od 980,00 dinara i taksu za presudu Vrhovnog kasacionog suda u iznosu od 980,00 dinara u skladu sa tarifnim brojevima 28 i 29. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama (''Službeni glasnik RS'' br. 28/94... 95/18) i troškovi za sastav zahteva u opredeljenom iznosu od 20.000,00 dinara, saglasno tarifnom broju 43. stav 1. i 45. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (''Službeni glasnik RS'', broj 121/12), a što ukupno iznosi 23.330,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom dosuđenom u skladu sa članom 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'' br. 29/78... 57/89 i ''Službeni list SRJ'' br. 31/93... 44/99).

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 17.10.2019. godine, Uzp 293/2019

Zapisničar,                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                   Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić