U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede materijalnog prava i povrede pravila postupka koja je bila od uticaja na rešenje stvari, podnosilac navodi da se od 1999. godine, kada je kod njega utvrđen procenat invalidnosti od 40%, njegovo zdravstveno stanje stalno pogoršava, tako da taj procenat sada iznosi 90%, što proizlazi iz izveštaja VMA od 23.11.2012. godine i 31.11.2016. godine, kao i iz nalaza i mišljenja Lekarske komisije za pregled lica obuhvaćenih Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca od 14.02.2017. godine. Smatra da je primena člana 27. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, na način kako su to učinili Upravni sud u pobijanoj presudi i tuženi organ u tužbom osporenom rešenju pogrešna i nepravilna i da navedeni član ne isključuje primenu člana 90. istog zakona, koji daje mogućnost da se tužiocu utvrdi veći procenat invalidnosti od onog koji je utvrđen ranijim rešenjem. Ukazuje na presudu Vrhovnog suda Srbije U 1861/07 od 09.04.2009. godine i razloge navedene u toj presudi. Ističe da Upravni sud nije dao razloge za neodržavanje javne rasprave i da je javna rasprava morala biti održana zbog složenosti predmeta spora. Predložio je da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu ukine ili preinači, a traži i naknadu troškova postupka.

Protivna stranka nije dala odgovor na zahtev, već je samo dostavila spise predmeta.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je tuženi organ, u vršenju revizije i u izvršenju presude Upravnog suda II-1 U 5873/15 od 08.04.2016. godine, poništio rešenje prvostepenog organa od 05.09.2006. godine i rešio da se tužiocu priznaje svojstvo ratnog vojnog invalida VIII grupe sa 40% invaliditeta i pravo na ličnu invalidninu u odgovarajućem procentu od osnova počev od 05.08.2004. godine trajno, odnosno sve dok postoje zakonom propisani uslovi za ostvarivanje i korišćenje tog prava. Ovo stoga što je tužiocu prilikom prvog priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida (nalazom, ocenom i mišljenjem broj ... od 18.05.1999. godine) bolest očiju u procentu od 40% cenjena kao pogoršanje, zbog čega mu se po ovom osnovu na osnovu, saglasno odredbi člana 27. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, ne može priznati veći procenat invaliditeta. Upravni sud je ocenio da je bez uticaja navod tužbe da je došlo do daljeg pogoršanja zdravstvenog stanja tužioca, s obzirom na odredbu člana 27. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'' br. 24/98, 29/98 i 25/2000-u daljem tekstu: Zakon) propisano je da pri utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta licima kod kojih je pod okolnostima iz čl. 4. i 8. stav 3. ovog zakona nastupilo oštećenje organizma uzima se odgovarajući procenat od celokupnog oštećenja organizma, s obzirom na prirodu bolesti i njen razvitak, trajanje i težinu ratnih napora, odnosno napora pri vršenju vojne službe, kao i druge okolnosti koje su u pojedinim slučajevima uticale na bolest. Prema stavu 2. istog člana, procenat vojnog invaliditeta utvrđen konačnim rešenjem po odredbi stava 1. ovog člana na osnovu pogoršanja bolesti, koji je određen pri prvom utvrđivanju vojnog invaliditeta, ne može se docnije povećavati bez obzira na dalje pogoršanje oštećenja organizma. Prema odredbi člana 90. stav 1. Zakona, ako kod vojnog invalida nastupe promene koje su od uticaja na prava utvrđena konačnim rešenjem, vojni invalid može, po isteku dve godine od dana donošenja konačnog rešenja, podneti zahtev za utvrđivanje novog procenta vojnog invaliditeta u vezi sa nastalom promenom.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna i na zakonu zasnovana. Ovo stoga što je tužiocu pri prvom utvrđivanju vojnog invaliditeta rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 580-02-507/99-07 od 25.06.1999. godine, na osnovu nalaza ocene i mišljenja drugostepene lekarske komisije broj 518 od 18.05.1999. godine, priznato svojstvo ratnog vojnog invalida VIII grupe sa 40% invaliditeta po osnovu pogoršanja već postojeće bolesti. Odredbom člana 27. stav 2. Zakona izričito je propisano da se procenat vojnog invaliditeta koji je jednom utvrđen konačnim rešenjem na osnovu pogoršanja bolesti, ne može docnije povećavati bez obzira na dalje pogoršanje bolesti. Dakle, odredba člana 27. stav 2. Zakona isključuje primenu odredbe člana 90. stav 1. Zakona, pa su zbog toga, bez obzira na dalje pogoršanje zdravstvenog stanja, neprihvatljivi navodi podnosioca zahteva da je u njegovom slučaju trebalo povećati ranije utvrđeni procenat vojnog invaliditeta na osnovu člana 90. Zakona.

Kako je u konkretnom slučaju isključena primena člana 90. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, bez uticaja su navodi podnosioca zahteva kojima se ukazuje na presudu Vrhovnog suda Srbije U 1861/07 od 09.04.2009. godine i razloge navedene u toj presudi.

Upravni sud je u pobijanoj presudi naveo razloge kojima se rukovodio prilikom rešavanja predmeta spora bez rasprave, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u pobijanoj presudi u stavu prvom obrazloženja pogrešno navedena sadržina tužbom osporenog rešenja, ali je našao da to nije od uticaja na zakonitost pobijane presude jer se radi o očiglednoj grešci u pisanju koja se ispravlja na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 362. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011... 55/14).

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.

S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18), odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 18.04.2019. godine, Uzp 304/2018

Zapisničar,                                                                                                          Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                          Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić