.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 318/2018
07.06.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Biljane Dragojević, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Udruženja građana ''AA'' iz ..., koje zastupa punomoćnik Ivan Ninić, advokat iz ..., ... ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 12 U 13528/17 od 20.08.2018. godine, sa Generalnim sekretarijatom predsednika Republike Srbije, kao protivnom strankom, u predmetu informacija od javnog značaja – ćutanje administracije, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 07.06.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije zbog ćutanja administracije, jer tuženi nije doneo akt, odnosno rešenje, po njegovom zahtevu od 04.08.2017. godine za pristup informacijama od javnog značaja, u kome je tražio da tuženi dostavi podatke o troškovima inauguracije svečanog prijema povodom preuzimanja dužnosti predsednika Republike tokom 2017. godine.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede odredaba čl. 29, 40, 44, 67. i 74. Zakona o upravnim sporovima, odredaba čl. 150. i 153. Zakona o parničnom postupku i odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije, podnosilac ističe da je tuženi organ postupio u smislu odredbe člana 29. stav 1. Zakona o upravnim sporovima tek posle podnošenja tužbe zbog ćutanja administracije, pa je postupajući sud bio dužan da, primenom odredbe člana 29. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o upravnim sporovima, pozove tužioca da dostavi sudu pismenu izjavu o tome da li je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ostaje pri tužbi i u kom obimu, odnosno, da li tužbu proširuje na novi akt, što je propustio da učini. Kako je tuženi postupio po zahtevu tek posle podnošenja tužbe, trebalo je da snosi troškove vođenja spora. Odbijanjem zahteva za naknadu troškova spora Upravni sud je uskratio i to pravo tužioca. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine pobijanu presudu i obaveže protivnu stranku da mu nadoknadi troškove prema AT i TT.
Protivna stranka nije dala odgovor na zahtev, već je dostavila sudu spise predmeta upravne stvari.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tužba je neosnovana, jer je tuženi organ postupio po zahtevu tužioca od 04.08.2017. godine, kada je tužioca obavestio da od svih traženih informacija poseduje akt – rešenje o obrazovanju izvršnog komiteta za pripremu i realizaciju svečanog prijema povodom inauguracije predsednika Republike, koji je tužiocu u prilogu navedenog dopisa dostavljen, pri čemu je tuženi obavestio o tome i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koji su mogli da budu od uticaja na zakonitost postupanja tuženog organa, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti tog postupanja, koje u svemu, kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i ovaj sud. Ovo stoga, što su postupanjem tuženog organa – dostavljanjem obaveštenja od 04.08.2017. godine, stvorene pretpostavke za dalje postupanje Poverenika.
Saglasno članu 19. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev Povereniku i obavestiće Poverenika i tražioca o tome u čijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi. Odredbama člana 20. istog zakona, pored ostalog, propisano je: da po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadrži traženu informaciju na koju se zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev (stav 1); da ako utvrdi da se dokument iz stava 1. ovog člana ne nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev tražioca, Poverenik će dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je tražilac odredio drugačije, i o tome će obavestiti tražioca ili će tražioca uputiti na organ vlasti u čijem posedu se nalazi tražena informacija (stav 2); da će način postupanja iz stava 2. ovog člana odrediti Poverenik u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od javnog značaja (stav 3).
Sa iznetih razloga, nalazeći da ostali navodi zahteva ne mogu da dovedu do drugačije ocene zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva presude.
S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14), koji zakon se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 07.06.2019. godine, Uzp 318/2018
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković, s.r. Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
