Protivna stranka Ministarstvo pravde Republike Srbije je, u odgovoru na zahtev, ostala kod razloga iz odgovora na tužbu i predložila da sud odbije zahtev, kao neosnovan.

Protivna stranka BB iz ... nije dostavio odgovor na zahtev, iako mu je zahtev uredno dostavljen na odgovor, prema povratnici u spisima predmeta.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osporenim rešenjem, donetim u ponovnom postupku, u izvršenju presude Upravnog suda, nije povređen zakon na štetu tužioca, jer je tuženi organ na pravilno utvrđeno činjenično stanje i bez povreda pravila postupka od uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari pravilno primenio materijalno pravo i za svoju odluku dao razloge koje, kao dovoljne i u svemu na zakonu zasnovane, prihvata i sud. Ovo stoga što je u ponovnom postupku, sprovedenom u svemu saglasno odredbama člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, doneto osporeno rešenje od 26.12.2017. godine kojim je BB imenovan za javnog beležnika za područje Drugog osnovnog suda u Beogradu, Gradsku opštinu Voždovac, počev od 01.08.2014. godine, na osnovu ukupno postignutih rezultata na javnom konkursu za imenovanje javnog beležnika, primenom ovlašćenja iz člana 27. u vezi člana 29. stav 4. Zakona o javnom beležništvu.

Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano je da kada sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno stanje ponovnog rešavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena (stanje pre nego što je poništeni akt donet). Prema stavu 2. istog člana Zakona, ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dostavljanja presude, pri čemu je nadležni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude u smislu citiranih odredaba člana 69. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna i na zakonu zasnovana, a da je Upravni sud u pobijanoj presudi dao dovoljne razloge za svoju odluku, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ovo stoga što je pravilna ocena iz pobijane presude da je osporeno rešenje doneto bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava, jer je tuženi organ u ponovnom postupku u potpunosti postupio u skladu sa primedbama iz presude Upravnog suda 19 U 11357/14 od 08.12.2017. godine i otklonio povrede pravila postupka u pogledu nedostataka obrazloženja poništenog rešenja na koje mu je sud ukazao, i to na način predviđen odredbom člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. U osporenom rešenju je naveden propis na osnovu koga je njegov donosilac bio ovlašćen da ovu upravnu stvar reši po slobodnoj oceni i jasno su izloženi razlozi kojima se rukovodio pri donošenju rešenja. Uzeti su u obzir i detaljno vrednovani svi kriterijumi propisani odredbom člana 29. stav 4. Zakona o javnom beležništvu (''Službeni glasnik RS'' 31/11... 55/14) na osnovu kojih je kandidat BB ponovo imenovan za javnog beležnika.

Osporeno rešenje je doneto na osnovu ovlašćenja propisanog odredbom člana 27. stav 1. u vezi sa članom 29. Zakona o javnom beležništvu, po slobodnoj oceni, u granicama ovlašćenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato – da za javnog beležnika bude imenovano lice koje u potpunosti ispunjava sve kriterijume propisane zakonom s obzirom na javna ovlašćenja koja će obavljati, što ne znači da te kriterijume nisu ispunjavali tužilac i drugi kandidati. Pravilno je, i po nalaženju ovog suda, osporenim rešenjem donetim u ponovnom postupku utvrđen dan imenovanja javnog beležnika BB, 01.08.2014. godine, saglasno odredbi člana 69. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, jer se poništavanjem prethodnog rešenja tuženog postupak o imenovanju vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donet, dakle u stanje kada je poništenim rešenjem nastupilo i pravno i faktičko dejstvo imenovanja javnog beležnika BB.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva, pa je konstatovao da su istovetni tužbenim navodima koji su u pobijanoj presudi detaljno razmotreni i pravilno ocenjeni kao neosnovani. Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ponovnu ocenu iznetih navoda. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sve iznete argumente (Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine, stav 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni razlozi izneti u odlukama nižestepenih sudova.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su navodi zahteva neosnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 74/13) koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 20.12.2018. godine, Uzp 354/2018

Zapisničar,                                                                                                                     Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                     Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić