Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 364/2019
22.05.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Vesne Subić, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu „AA Banke“ AD ... u ..., Bulevar ..., koju zastupa punomoćnik Vladimir Dimitrijević, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-4 Up 18/19 od 26.06.2019. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom finansija Republike Srbije, Sektorom za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenjem za drugostepeni poreski postupak Beograd, u predmetu poreskom – ponavljanje postupka, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 22.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem odbačena je tužba „AA Banke“ AD ..., za ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda I-20 U 3826/15 od 21.01.2019. godine, kojom je odbijena tužba tužioca „BB banke“ AD ..., čiji je pravni sledbenik „AA Banka“ AD ..., podneta protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Centrala, Sektor za poreskopravne poslove i koordinaciju, čije je predmete preuzelo Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Beograd, radi poništaja rešenja broj ... od 29.01.2015. godine, kojim je odbijena, kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstvom finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Centar za velike poreske obveznike, broj ... – .. od 11.07.2014. godine, kojim je tužiocu u postupku terenske kontrole u cilju otklanjanja nepravilnosti utvrđena i naložena za ulatu neprijavljena obaveza poreza na dobit pravnih lica, u iznosu i za period kao u dispozitivu tog rešenja, kamata za neprijavljenu obavezu poreza na dobit pravnih lica, obračunata zaključno sa 26.05.2014. godine i gubitak za period od 01.01.-31.12.2012. godine i naloženo tužiocu da sam obračuna i uplati kamatu od 27.05.2014. godine, kada je u kontroli obračunata kamata, do dana uplate glavnog duga, a utvrđene obaveze evidentira u poslovnim knjigama, sve to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosilac zahteva, kao i u tužbi za ponavljanje postupka, navodi da je nakon što je doneta presuda Upravnog suda I-20 U 3826/15 od 21.01.2019. godine, kojom je okončan postupak čije ponavljanje traži došao do saznanja da je Upravni sud – Odeljenje u Nišu ranije doneo presudu II-1 U 2283/15 od 17.11.2016. godine, kojom je u identičnoj pravnoj situaciji, tužbu uvažio, poništio rešenje tuženog i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje, na koji način je Upravni sud doneo potpuno suprotnu presudu od one donete u postupku čije se ponavljanje traži. Navodi da između presude Upravnog suda I-20 U 3826/15 od 21.01.2019. godine i presude Upravnog suda– Odeljenje u Nišu II -1 U 2283/15 od 17.11.2016. godine, postoji identitet predmeta spora, obzirom da je predmet spora u oba postupka bio poništaj upravnog akta, koji akti su po istom osnovu doneti od istog organa u posebnim postupcima za različita pravna lica. Stoga smatra da postoji istovetnost predmeta spora i apsolutno isto činjenično stanje, što je moralo dovesti do toga da se na isti način tumače i primenjuju zakonske odredbe. Ukazuje na tumačenje Ministarstva finansija dato u mišljenju od 29.09.2016. godine, koje se odnosi na odredbu člana 22a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koje mišljenje je Upravni sud zanemario prilikom donošenja presude I-20 U 3826/15 od 21.01.2019. godine. Predlaže da sud zahtev uvaži i ukine pobijano rešenje.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev navodi da je pobijano rešenje pravilno i na zakonu zasnovano i predlaže da sud zahtev kao neosnovan odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan. Prema obrazloženju pobijanog rešenja, Upravni sud je odbacio tužbu jer je našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskog osnova iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom tog suda I-20 U 3826/15 od 21.01.2019. godine. Ovo stoga što je tužilac uz tužbu za ponavljanje postupka kao novi dokaz priložio presudu Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II -1 U 2283/15 od 17.11.2016. godine, koja nije doneta u istom sporu (ne postoji identitet stranaka i predmeta spora), zbog čega po oceni Upravnog suda tužilac nije učinio verovatnim da je u smislu člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima saznao za nove činjenice ili da je našao ili stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi spor bio povoljnije rešen za njega da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneti ili upotrebljeni u ranijem sudskom postupku.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja Vrhovni kasacioni sud nalazi da njime nije povređen zakon na štetu podnosioca zahteva jer tužilac nije učinio bar verovatnim postojanje zakonskih osnova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tač. 1) i 5) Zakona o upravnim sporovima, na osnovu kojih je, prema stanju u spisima, tražio ponavljanje.

Prema odredbi člana 56. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, postupak završen pravnosnažnom presudom ili rešenjem suda ponoviće se po tužbi stranke, između ostalog, ako stranka sazna za nove činjenice, ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi spor bio povoljnije rešen za nju da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneti ili upotrebljeni u ranijem sudskom postupku (tačka 1) i ako stranka nađe ili stekne mogućnost da upotrebi raniju sudsku odluku donetu u istom upravnom sporu (tačka 5).