Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 375/2019
17.01.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Vesne Subić, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Privrednog društva AA, ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 10 U 19193/18 od 26.09.2019. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u predmetu odobravanja izdavanja i upotrebe rukopisa udžbenika, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, uvažena je tužba podnosioca zahteva, poništeno rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije broj ... od 04.09.2018. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje, a stavom drugim dispozitiva, odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora. Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije broj ... od 04.09.2018. godine ne odobrava se izdavanje i upotreba rukopisa udžbenika ''... matematika'' za II razred osnovne škole, autora BB, VV i GG, za predmet matematika za II razred osnovne škole od školske 2008/2009.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede materijalnog prava i povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari, podnosilac navodi da osporava pobijanu presudu samo u delu kojim se predmet vraća nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Smatra da su bili ispunjeni uslovi da Upravni sud održi usmenu i javnu raspravu i donese meritornu odluku u sporu pune jurisdikcije shodno članu 43. Zakona o upravnim sporovima. Ukazuje da je u ovoj pravnoj stvari Upravni sud u više navrata po njegovoj tužbi poništavao rešenja tuženog kojim se ne odobrava izdavanje i upotreba udžbenika ''... matematika'' za II razred osnovne škole, ali da Ministarstvo prosvete svaki put u izvršenju tih presuda donosi rešenje sa identičnom izrekom i obrazloženjem. Ističe da na taj način tuženo Ministarstvo počev od 2008. godine povređuje njegovo pravo na izdavanje i upotrebu udžbenika. Smatra da je pobijanom presudom kojom je predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje povređeno Ustavom i međunarodnim konvencijama priznato pravo na pravično suđenje čiji je jedan od elemenata i pravo na obrazloženu odluku. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu u delu kojim je predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje ukine ili da je preinači.

Protivna stranka je u odgovoru na zahtev predložila da sud zahtev kao neosnovan odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud nalazi da se osporeno rešenje ne može prihvatiti kao pravilno i na zakonu zasnovano, budući da je doneto uz povredu pravila postupka propisanu odredbom člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni glasnik RS'' broj 18/16). Naime, tuženi u obrazloženju osporenog rešenja, kao materijalno-pravni osnov rešavanja predmetne pravne stvari navodi odredbe člana 93. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i tačku 4) Programa ogleda, kojom je pod naslovom ''Način i uslovi ostvarivanja ogleda'', propisano da se izdavači za učešće u ogledu prijavljuju na konkurs Ministarstva, te da stručnu ocenu o rukopisu za udžbenik daje recenzentska komisija, koja tu ocenu dostavlja programskom savetu izdavača, koji predlaže ministru da odobri rukopis za izdavanje i upotrebu u školi. Međutim, iz datog obrazloženja ne proizlazi da je pre donošenja osporenog rešenja sproveden postupak propisan navedenom tačkom 4) Programa ogleda, već tuženi navodi da je Komisija za vrednovanje i praćenje ogleda, koju je imenovao ministar u skladu sa tačkom 5) stav 4. Programa ogleda, utvrdila da rukopis predmetnog udžbenika nije u skladu sa utvrđenim ciljevima i da je predložila ministru da odbije davanje saglasnosti za upotrebu rukopisa u obrazovno – vaspitnom radu. Pri tome, razlozi dati u obrazloženju osporenog rešenja ne proizlaze ni iz dokaza u spisima, u kojima se nalazi samo fotokopija stručnog mišljenja tročlane komisije iz juna 2008. godine budući da se u spisima ne nalazi prijava tužioca na ovaj konkurs, niti dokazi o radu recenzentske komisije i programskog saveta iz tačke 4) Programa ogleda, a tužilac u tužbi spori da je u konkretnom slučaju sproveden postupak iz člana 93. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ukazujući ponovo na činjenicu da se radi o udžbeniku, čija je upotreba odobrena rešenjem pravnog prethodnika tuženog 30.04.2006. godine, za školsku 2007/2008, te da se ne radi o rukopisu novopripremljenog udžbenika niti je ranije odobreni udžbenik pretrpeo bilo kakve izmene ili dopune. Kod iznetog, Upravni sud nalazi da su učinjene povrede pravila postupka od bitnog uticaja na pravilnost i zakonitost rešavanja ove upravne stvari, jer u osporenom rešenju nisu dati jasni i razumljivi razlozi na kojima se zasniva odluka tuženog organa, odnosno navodi iz obrazloženja osporenog rešenja ne upućuju na pravilnost odluke date u dispozitivu osporenog rešenja i pravilnost primene člana 93. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o programu ogleda za izdavanje udžbenika, drugih nastavnih sredstava ili udžbeničkih kompleta za I, II, III, IV i V razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, na koje se tuženi poziva, u konkretnom slučaju.

Upravni sud je cenio zahtev tužioca za donošenje odluke u sporu pune jurisdikcije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi da sud meritorno reši ovu upravnu stvar, budući da je odluka zasnovana na utvrđenom postojanju povreda pravila postupka od strane tuženog organa koje su od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a koje je tuženi dužan da otkloni u ponovnom postupku odlučivanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke – pobijane presude Upravnog suda je neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom ukazuje da je pobijana presuda nezakonita u delu kojim je odlučeno da se predmet vraća tuženom organu na ponovno odlučivanje. Ovo stoga što je Upravni sud osporeno rešenje poništio zbog povrede pravila postupka koje su po svojoj prirodi takve da ih može otkloniti samo tuženi organ u ponovnom postupku. Zbog toga, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi da sud meritorno reši upravnu stvar u sporu pune jurisdikcije u smislu člana 43. Zakona o upravnim sporovima.

S obzirom da je zahtev za preispitivanje podnela samo jedna stranka iz upravnog spora, i to tužilac Privredno društvo AA koje je presudu osporilo samo u delu kojim je predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje, Vrhovni kasacioni sud nije ocenjivao pobijanu presudu u delu u kome je Upravni sud poništio osporeno rešenje niti je cenio pravilnost i zakonitost razloga kojima se Upravni sud rukovodio kod takve odluke.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.