Protivna stranka nije dala odgovor na zahtev, koji je uručen njegovom punomoćniku dana 28.11.2018. godine.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud nalazi da je prilikom donošenja osporenog rešenja, u izvršenju prethodnih presuda Upravnog suda, tuženi organ povredio pravila upravnog postupka iz odredbe člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer obrazloženje osporenog rešenja ponovo ne sadrži potpune i jasne razloge, koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, ne upućuju na odluku kakva je data u dispozitivu, te da drugostepena lekarska komisija uopšte ne obrazlaže utvrđeni procenat invaliditeta ispod 20%, koji je naveden u tački 5. nalaza i mišljenja. Upravni sud, takođe, konstatuje da tuženi organ ne daje detaljan opis razlike u konstatovanom stanju tužiočevog oštećenja pri pregledu kod prvostepene i kod drugostepene lekarske komisije, niti navodi u čemu se to sastoji pogrešna ocena medicinske dokumentacije od strane prvostepene lekarske komisije.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka na koje se ukazuje zahtevom, te uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje presude sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu, kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i ovaj sud.

Osnovna prava boraca, vojnih invalida, porodica palih boraca i članova porodica vojnih invalida uređena su Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'', br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i ''Službeni glasnik RS'', br. 101/05 i 111/09). Prema odredbi člana 82. navedenog zakona, vojni invaliditet se utvrđuje na osnovu nalaza i mišljenja nadležnih lekarskih komisija. Odredbama člana 83. istog zakona je propisano da lekarsku komisiju koja daje nalaz i mišljenje organu koji u prvom stepenu rešava o pravima po ovom zakonu čine tri lekara specijalista (stav 1), a da lekarsku komisiju koja daje nalaz i mišljenje organu koji u drugom stepenu rešava o pravima po ovom zakonu čine pet lekara specijalista (stav 2).

Pravilnikom o radu lekarskih komisija u postupku za ostvarivanje prava po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'' 37/98) uređen je način rada lekarskih komisija koje u postupku rešavanja o pravima po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca daju nalaz i mišljenje, pored ostalog, i o procentu vojnog invaliditeta. Odredbom člana 10. stav 2. navedenog pravilnika je propisano da nalaz i mišljenje lekarskih komisija treba da bude potpun, jasan i dovoljno obrazložen i da sadrži sve činjenice i okolnosti koje su sa medicinskog stanovišta od značaja za donošenje pravilnog rešenja. Postupajući po zahtevu nadležnog prvostepenog ili drugostepenog organa, prvostepena, odnosno drugostepena lekarska komisija je, saglasno odredbama člana 11. istog pravilnika, dužna da se, u nalazu i mišljenju, izjasni o činjenicama i okolnostima navedenim u zahtevu imajući u vidu i dokumentaciju priloženu spisima predmeta lica o čijem se pravu rešava koji se dostavljaju na zahtev.

S obzirom na citirane propise, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, samo potpun, jasan i dovoljno obrazložen nalaz i mišljenje lekarske komisije koji sadrži sve činjenice i okolnosti koje su sa medicinskog stanovišta od značaja za donošenje pravilnog i na zakonu zasnovanog rešenja, može da bude činjenični i pravni osnov za donošenje rešenja o predmetnom pravu. Za davanje takvog nalaza i mišljenja neophodno je da nadležni organ u zahtevu upućenom lekarskoj komisiji precizno navede činjenice i okolnosti o kojima treba da se izjasni lekarska komisija. U konkretnoj situaciji, nalaz i mišljenje drugostepene lekarske komisije nije jasan, potpun i obrazložen, jer ne sadrži sve činjenice koje su značajne za utvrđivanje visine procenta vojnog invaliditeta, zbog čega nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. Pravilnika o radu lekarskih komisija u postupku za ostvarivanje prava po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Upravni sud stoga pravilno zaključuje da nalaz i mišljenje drugostepene lekarske komisije ne može predstavljati valjan dokaz u smislu člana 149. Zakona o opštem upravnom postupku za donošenje drugostepenog rešenja. Tačno je da drugostepeni organ nema ovlašćenje da neposredno sprovodi posebni ispitni postupak i neposredno izvodi dokaze, ali je, primenom odredaba člana 11. Pravilnika bio dužan da od drugostepene lekarske komisije zahteva izjašnjenje o razlozima zbog kojih ne prihvata nalaz i mišljenje prvostepene lekarske komisije prema kome kod AA, ovde protivne stranke, postoji vojni invaliditet u visini od 40%, što nije učinio. To je dovelo do davanja nepotpunog nalaza i mišljenja drugostepene lekarske komisije, pa samim tim i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koji su za posledicu imali nedovoljno obrazloženu drugostepenu odluku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva prema kojima je Upravni sud trebalo da presudu donese u sporu pune jurisdikcije u smislu odredbe člana 49. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, a za koju odluku je Upravni sud dao dovoljne i jasne razloge.

Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio navode zahteva koji se odnose na kažnjavanje rukovodioca tuženog organa u smislu odredbe člana 75. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, pa je našao da oni nisu osnovani, imajući u vidu da je u istoj pravnoj stvari doneto nekoliko presuda Upravnog suda, po kojima nije postupano, te da zbog propusta drugostepenog organa stranka nije uspela da se o njenom pravu, koje spada u kategoriju izuzetno osetljivih prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite, pravnosnažno odluči još od 2009. godine.

Nalazeći da ostali navodi zahteva nisu od uticaja na drugačije odlučivanje o zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 20.12.2018. godine, Uzp 379/2018

Zapisničar,                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                           Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić