Protivna stranka AA nije dostavio odgovor na zahtev, iako je zahtev uredno dostavljen na odgovor njegovom punomoćniku - advokatu Nikoli Uroševiću iz ..., prema povratnici u spisima.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, iz sadržine osporenog rešenja i spisa predmeta proizilazi da je osporeno rešenje obuhvaćeno bitnom povredom pravila postupka iz člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 18/16) budući da, prema oceni suda, osporeno rešenje ne sadrži razloge koji su bili odlučujući kod ocene svakog dokaza koji je tuženi izveo radi utvrđivanja činjeničnog stanja, te propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na odluku iz dispozitiva. Osporeno rešenje ne sadrži ni razloge zbog kojih nisu uvaženi navodi tužioca istaknuti u njegovom izjašnjenju od 29.05.2017. godine na pritužbu od 24.02.2017. godine, podnetu od strane izvršnog dužnika ''BB'' DOO u predmetu izvršenja, u kome je tužilac kao izvršitelj postupao. Prema oceni Upravnog suda, odluka u dispozitivu osporenog rešenja ne proizilazi iz obrazloženja datog u osporenom rešenju, jer obrazloženje ne sadrži detaljno utvrđeno činjenično stanje na osnovu koga se, primenom materijalnih propisa na koje se tuženi pozvao, nesumnjivo može zaključiti da je doneta pravilna odluka u pogledu utvrđene odgovornosti i u pogledu izrečene disciplinske mere javnom izvršitelju. Upravni sud je konstatovao da se u spisima ne nalaze dokazi na koje se pozvao tuženi organ u osporenom rešenju, i to: pritužba izvršnog dužnika Preduzeća za ... ''BB'' DOO ... od 24.02.2017. godine, zapisnik o većanju i glasanju Disciplinske komisije od 27.02.2018. godine i presuda Privrednog suda br. 8 Ipv (I) 134/2017 od 19.04.2017. godine.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano navodima zahteva osporava pobijana presuda.

Tužbom je osporeno rešenje Ministarstva pravde Republike Srbije, Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja broj 740-08-00510/2017-22 od 27.02.2018. godine, kojim je odlučeno da je javni izvršitelj AA, imenovan rešenjem ministra pravde broj 740-08-00460/2013-22 od 05.11.2013. godine za područje Višeg suda i Privrednog suda u Beogradu, sa sedištem u ..., ulica ..., disciplinski odgovoran zato: što je po rešenju o naknadi troškova od 28.03.2017. godine u predmetu II. 1194/2016 neosnovano obračunao i naplatio naknadu za sastavljanje dva neobrazložena zaključka smatrajući ih obrazloženim u iznosu od po 100.000,00 dinara, i to akta u formi zahteva II. 1194/16 od 24.11.2016. godine kojim je naložio Narodnoj banci brisanje blokade računa izvršnog dužnika i zaključka II. 1194/16 da je preduzeta poslednja radnja iako navedeni zaključak nije ni doneo, čime je postupio suprotno odredbama Tarifnog broja 2, alineja 9, Javnoizvršiteljske tarife (''Službeni glasnik RS'' 59/2016); što je po rešenju o naknadi troškova od 28.03.2017. godine u predmetu II. 1194/2016 na ime naknade za uspešnost sprovođenja izvršenja umanjene za 25% u smislu člana 14. stav 1. tačka 2. Javnoizvršiteljske tarife, neosnovano naplatio iznos od 25% od ukupno naplaćenog iznosa od 871.911,31 dinar, i tako postupio suprotno odredbama Javnoizvršiteljske tarife, čime je izvršio disciplinsku povredu iz člana 521. stav 1. tačka 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'' 106/15, 106/16 - autentično tumačenje). Primenom prethodno navedenih propisa, odredaba člana 528. stav 2. tačka 2. i čl. 536, 538. i 540. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i odredaba čl. 21. i 24. Pravilnika o disciplinskom postupku protiv javnog izvršitelja, Disciplinska komisija za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja izrekla je javnom izvršitelju AA disciplinsku meru - novčanu kaznu u visini dve prosečne mesečne plate sudije osnovnog suda isplaćene u mesecu koji prethodi onome u kome je doneto rešenje o novčanoj kazni, što predstavlja ukupan iznos od 179.015,22 dinara, koju je potrebno uplatiti na uplatni račun javnih prihoda u roku od 15 dana od prijema ove odluke.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio stanovište Upravnog suda da je osporeno rešenje doneto uz povredu pravila postupka iz člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku.

Odredbom člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 18/16) je, pored ostalog, propisano da obrazloženje rešenja mora da bude razumljivo i da sadrži kratko izlaganje zahteva stranke, činjenično stanje i dokaze na osnovu kojih je ono utvrđeno, razloge koji su bili odlučujući kod ocene svakog dokaza, propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na odluku iz dispozitiva i razloge zašto nije uvažen neki zahtev ili predlog.

U obrazloženju osporenog rešenja navedena je sadržina zahteva ministra pravde za utvrđenje disciplinske odgovornosti javnog izvršitelja AA, koji je dostavljen Disciplinskoj komisiji, detaljno je interpretirano izjašnjenje javnog izvršitelja o navodima podnetog zahteva, kao i odbrana javnog izvršitelja izneta na javnoj raspravi, a zatim i činjenično stanje koje je Disciplinska komisija utvrdila na osnovu pismenih dokaza i spisa predmeta javnog izvršitelja II. 1194/16. Činjenično stanje sadrži opis svih radnji i akata koje je javni izvršitelj preduzeo, odnosno doneo, sprovodeći izvršenje u navedenom predmetu. U obrazloženju rešenja je navedeno pet zaključaka koje je javni izvršitelj tarifirao u predmetu II. 1194/16 i obrazloženo zbog čega je neosnovano obračunata i naplaćena naknada za sastavljanje dva neobrazložena zaključka u iznosu od po 100.000,00 dinara. Takođe su navedeni razlozi zbog kojih je Disciplinska komisija smatrala da je javni izvršitelj na ime naknade za uspešnost sprovođenja izvršenja neosnovano naplatio 25% od ukupno naplaćenog iznosa od 871.911,31 dinar. Ocenjujući da li su u predmetu II 1194/16 pravilno obračunati i naplaćeni troškovi izvršnog postupka, Disciplinska komisija se pozvala na odgovarajuće odredbe Javnoizvršiteljske tarife, imajući pri tome u vidu celokupan tok postupka pred javnim izvršiteljem i njegove navode koji se odnose na sporno tarifiranje. Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pogrešno zaključivanje Upravnog suda da u osporenom rešenju, pa ni u zahtevu za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog izvršitelja, nisu navedene sve bitne činjenice na osnovu kojih bi se na nesumnjiv način mogla utvrditi disciplinska odgovornost javnog izvršitelja.

Povodom navoda iz pobijane presude da tuženi organ nije obrazložio na koji način je na odluku donesenu u disciplinskom postupku uticalo rešenje Privrednog suda u Beogradu 8 IPV (I) 134/17 od 19.04.2017. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da taj nedostatak obrazloženja osporenog rešenja ne može biti na štetu tužioca, ovde protivne stranke, niti razlog za poništaj osporenog rešenja. Naime, navedeno rešenje Privrednog suda u Beogradu, koje je doneto po prigovoru izvršnog dužnika na rešenje o troškovima javnog izvršitelja od 28.03.2017. godine, predstavlja dokaz da je javni izvršitelj u predmetnom izvršnom postupku obračunao veće troškove koji padaju na teret izvršnog dužnika na ime predujma troškova za rad javnog izvršitelja (351.500,00 dinara umesto 101.800,00 dinara) i na ime naknade za uspešnost sprovođenja izvršenja (1.025.151,31 dinar umesto 512.575,50 dinara), te je samo moglo potvrditi ocenu o postojanju disciplinske odgovornosti javnog izvršitelja. U svom iskazu datom pred Disciplinskom komisijom, koji je interpretiran u osporenom rešenju, javni izvršitelj nije osporavao činjenicu da će izvršnom dužniku morati da vrati više naplaćene troškove koji su utvrđeni navedenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tuženi organ je u osporenom rešenju pravilno utvrdio disciplinsku odgovornost javnog izvršitelja AA za težu disciplinsku povredu iz člana 527. stav 1. tačka 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega mu je kao disciplinska mera pravilno izrečena novčana kazna saglasno odredbi člana 528. stav 2. tačka 2. navedenog zakona. Za svoju odluku o vrsti disciplinske mere i visini novčane kazne tuženi organ je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i ovaj sud. Naime, javnom izvršitelju je izrečena najblaža disciplinska mera za težu disciplinsku povredu, izuzev javne opomene, i to u visini od dve prosečne mesečne plate sudije, iako novčana kazna može iznositi i dvanaest prosečnih mesečnih plata, što je obrazloženo ranijom neosuđivanošću javnog izvršitelja i njegovim držanjem pred Disciplinskom komisijom.

Uvidom u spise tuženog organa, ovde podnosioca zahteva koje je dostavio Upravni sud, suprotno konstataciji tog suda iz pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se u spisima predmeta, između ostalog, nalaze: zapisnik o većanju i glasanju Disciplinske komisije za sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja od 27.02.2018. godine, rešenje Privrednog suda u Beogradu 8 Ipv (I) 134/2017, II 1194/2016 od 19.04.2017. godine, kao i pritužba izvršnog dužnika ''BB'' DOO ... od 24.02.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je zbog navedenih razloga pobijanom presudom povređen zakon, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude, s tim što je o troškovima upravnog spora odlučio na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 13.12.2018. godine, Uzp 381/2018

Zapisničar                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Rajka Milijaš,s.r.                                                                                                        Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić