Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu jer je tužilac presudu suda od 08.12.2011. godine, donetu u postupku čije ponavljanje traži, primio dana 23.01.2012. godine, a tužbu za ponavljanje tog postupka je podneo dana 23.06.2016. godine, zbog čega je tužba neblagovremena, jer je podneta po proteku roka od 30 dana od dana dostavljanja odluke suda.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na to da je zbog odbacivanja tužbe, kao neblagovremene, u konkretnom slučaju Upravni sud propustio da ispita da li postoje uslovi za ponavljanje navedenog pravnosnažno okončanog spora pred Upravnim sudom. Tužilac je, naime, tužbom za ponavljanje postupka tražio ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda od 08.12.2011. godine zbog razloga propisanih odredbama člana 56. stav 1. tačka 7. i člana 57. Zakona o upravnim sporovima. Tužilac je u tužbi naveo da je saznao za presudu Evropskog suda za ljudska prava – Strazbur od 12.01.2016. godine, koja je objavljena u ''Službenom glasniku RS'' br. 53/16 od 07.06.2016. godine, kojom su usvojene predstavke tri državljanina Srbije, bivših policajaca, kojima je, isto kao i tužiocu, prestao radni odnos kod tuženog, pa smatra da je stav iz pomenute odluke Evropskog suda od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka.

Odredbom člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima propisano je da će se postupak završen pravnosnažnom presudom ili rešenjem suda ponoviti po tužbi stranke ako stav iz naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari može da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka.

Odredbom člana 57. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano je da ponavljanje postupka može da se traži najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je stranka saznala za razlog ponavljanja, osim u slučaju iz člana 56. stav 1. tačka 7, kada se može tražiti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da po proteku pet godina od pravnosnažnosti sudske odluke ponavljanje postupka ne može da se traži.

Kako je tužilac presudu I-1 U 24513/10 od 08.12.2011. godine primio 23.01.2012. godine, te kako je presuda Evropskog suda za ljudska prava – Strazbur od 12.01.2016. godine objavljena u ''Službenom glasniku RS'' br. 53/16 dana 07.06.2016. godine, pogrešno je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud zaključio da je tužba neblagovremena, jer od dana pravnosnažnosti presude čije se ponavljanje traži do dana podnošenja tužbe nisu protekli rokovi iz citiranih odredbi Zakona o upravnim sporovima. Iz iznetih razloga je pobijano rešenje Upravnog suda I-6 Up 77/16 od 13.10.2017. godine doneto uz pogrešnu primenu odredaba člana 57. stav 2. i člana 60. Zakona o upravni sporovima, čime je učinjena bitna povreda odredaba postupka i time je povređen zakon na štetu podnosioca zahteva.

U ponovnom postupku Upravni sud će da ispita postojanje uslova predviđenih odredbama člana 56. stav 1. tačka 7. i člana 57. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje postupka u predmetu okončanom presudom I-1 U 24513/10 od 08.12.2011. godine, a zatim da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, saglasno citiranim propisima, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanim rešenjem povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

O zahtevu za naknadu troškova sud nije posebno odlučivao, imajući u vidu da postupak nije okončan.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 06.09.2018. godine, Uzp 496/2017

Zapisničar                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                  Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić