Protivna stranka AA iz ..., u odgovoru na zahtev, navodi da je zahtev neosnovan i predlaže da ga sud odbije. Traži i troškove za sastav odgovora na zahtev za preispitivanje sudske odluke sastavljene od strane punomoćnika tužioca-advokata, u iznosu od 33.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku, povodom odluke Ustavnog suda Už 3311/16 od 27.07.2018. godine, kojom je usvojena ustavna žalba AA i utvrđeno je da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 512/15 od 28.01.2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom poništena je presuda Vrhovnog kasacionog suda Uzp 512/15 od 28.01.2016. godine i određeno je da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda 15 U 3999/15 od 28.05.2015. godine. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 512/15 od 28.01.2016. godine uvažen je zahtev Agencije za restituciju Republike Srbije, Područne jedinice Novi Sad iz Novog Sada za preispitivanje navedene presude Upravnog suda.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS''broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Pobijanom presudom uvažena je tužba AA iz ... i poništen zaključak Agencije za restituciju Republike Srbije, Područne jedinice Novi Sad broj 46-020022/2014 od 28.01.2015. godine, kojim je odbačen zahtev tužioca za vraćanje imovine oduzete bivšem vlasniku BB, kao neuredan. Prema obrazloženju pobijane presude, tuženi organ je zaključkom odbacio zahtev tužioca, iako se prethodno upustio u rešavanje stvari koja je predmet postupka, dajući ocenu dokaza koje je tužilac priložio uz podneti zahtev. Upravni sud stoga nalazi da, kako u konkretnom slučaju iz obrazloženja osporenog zaključka proizilazi da je tuženi organ odluku u dispozitivu doneo nakon što je cenio dokaze koje je tužilac priložio uz podneti zahtev i za tu ocenu dao razloge zbog kojih nalazi da se ti dokazi ne mogu smatrati aktom o podržavljenju imovine, koja je predmet zahteva za vraćanje, to je tuženi bio dužan da donese meritornu odluku o zahtevu tužioca, pa je tužbom osporeni zaključak zahvaćen bitnom povredom pravila postupka iz člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), jer pravni propisi i razlozi dati u obrazloženju osporenog zaključka ne upućuju na pravilnost odluke iz dispozitiva istog.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude saglasno odluci Ustavnog suda Už 3311/16 od 27.07.2018. godine, koja je opšteobavezujuća prema odredbama člana 166. Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'' 98/2006) i člana 7. Zakona o

Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'' 109/2007, 99/2011, 18/2013-odluka US, 103/2015 i 40/2015-dr. zakon), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna odluka Upravnog suda iz pobijane presude kojom se tužba uvažava, poništava osporeno rešenje i predmet vraća tuženom organu na ponovno odlučivanje, ali ne sa razloga navedenih u obrazloženju presude.

Pravo na pravično suđenje, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, između ostalog, garantuje ''pravo na pristup sudu'', pri čemu ovo pravo nije apsolutno pravo – ono može biti predmet ograničenja, ali ne može da se ograniči ili umanji pristup pojedinca na takav način ili u tolikoj meri da se sama suština prava ošteti (videti De Geouffre de la Pradelle protiv Francuske, presuda Evropskog suda za ljudska prava od 16. decembra 1992. godine, Serija A, br. 253-B, p. 41, stav 28). Sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrarnog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Kako je zaključkom tuženog organa odbačen zahtev tužioca za vraćanje imovine, kao neuredan, primenom odredbe člana 43. stav 1. u vezi člana 42. stav 7. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer uz zahtev nije dostavio ispravu o podržavljenju imovine u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, po shvatanju Ustavnog suda, koje u svemu prihvata i ovaj sud, odbacivanje zahteva, kao neurednog, ne može nastupiti ukoliko podnosilac zahteva prethodno nije pozvan da zahtev dopuni na određen način i u određenom roku, uz upozorenje da će, u protivnom, njegov zahtev biti odbačen, saglasno članu 58. st. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Pravo na pristup sudu, kao segment prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, podrazumeva i to da nadležni upravni organ omogući licu o čijem pravu raspravlja da iznese sve činjenice i dokaze na kojima zasniva zahtev, pri čemu organ ne sme dozvoliti da neznanje i neukost tog lica bude na štetu prava koje mu po zakonu pripada. Po oceni Ustavnog suda, koju prihvata i ovaj sud, upravni organi su dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kada u upravnim stvarima rešavaju o pravima ili obavezama nekog lica, pri čemu se strankama mora omogućiti da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese tako što će organ pozvati podnosioca zahteva da otkloni nedostatke koji sprečavaju postupanje po zahtevu i odrediti mu rok da to učini uz upozorenje da će zahtev biti odbačen, ako blagovremeno ne postupe po nalogu organa.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u dispozitivu na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, pri čemu je tuženi organ dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

Sud nije posebno odlučivao o zahtevu protivne stranke za naknadu troškova, imajući u vidu da postupak nije okončan.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 26.09.2018. godine, Uzp1 12/2018

Zapisničar                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                        Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić