Protivna stranka Komisija za hartije od vrednosti u odgovoru na zahtev za preispitivanje sudske odluke je navela da postoji više osnova za odbacivanje zahteva, i to, pored ostalih, jer je zahtev podnet neblagovremeno i od neovlašćenog lica. Navodi da je pravilno Upravni sud u pobijanom rešenju primenio materijalno pravo i to odredbu člana 8. stav 2. tačka 1) Zakona o preuzimanju akcionarskih društava iz 2006. godine i da je pravilno našao da u upravnom postupku pred Komisijom nije utvrđeno zajedničko delovanje, odnosno povezanost pravnih lica ''JJ'' d.o.o. i ''KK'' d.o.o. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud odbaci zahtev, a ako ga ne odbaci da isti odbije.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d. iz ... odlučivao u ponovnom postupku, povodom odluke Ustavnog suda Už-1791/2017 od 21.06.2009. godine, kojom je, stavom 1. dispozitiva, usvojena ustavna žalba Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d. i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 175/2016 od 09.12.2016. godine i Uzp 181/2016 od 09.12.2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, stavom 2. dispozitiva, poništena su rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 175/2016 od 09.12.2016. godine i Uzp 181/2016 od 09.12.2016. godine i određeno da isti sud donese nove odluke o zahtevu podnosioca ustavne žalbe Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d. za preispitivanje rešenja Upravnog suda 4 U 2266/12 od 10.12.2015. godine i rešenja Upravnog suda – Odeljenja u Nišu Uv 5/16 od 23. februara 2016. godine. Istom odlukom stavom 3. dispozitiva odbacuje se ustavna žalba ĐĐ, DD, GG, ZZ i II izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 175/2016 od 09.12.2016. godine i Uzp 181/2016 od 09.12.2016. godine.

Postupajući po podnetom zahtevu Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d., saglasno odluci Ustavnog suda Už-1791/2017 od 21.06.2009. godine u delu kojim je usvojena ustavna žalba podnosioca zahteva, poništeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 181/2016 od 09.12.2016. godine i određeno da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o zahtevu za preispitivanje rešenja Upravnog suda – Odeljenja u Nišu Uv 5/16 od 23. februara 2016. godine, i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je blagovremen, podnet od ovlašćenog lica i neosnovan.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09) propisano je: u kojim slučajevima je dozvoljeno podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke (član 49); da se kada je stranka fizičko lice, zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata (član 50. stav 2); da se zahtev podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci, odnosno nadležnom javnom tužiocu odluke suda protiv koje se zahtev podnosi (član 51. stav 1); da će Vrhovni kasacioni sud nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice odbaciti rešenjem (član 53. stav 1).

Zakonom o udruženjima (''Službeni glasnik RS'' br. 51/09 i 99/11-dr. zakon) propisano je da udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar (član 4. stav 2) i da registar udruženja (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) (član 26. stav 1).

Polazeći od odredbe člana 51. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnet blagovremeno u roku propisanom ovom odredbom, jer je, kako to proizlazi iz spisa, zahtev podnet Vrhovnom kasacionom sudu dana 08.04.2016. godine, a pobijano rešenje je punomoćniku podnosioca zahteva uručeno dana 24.03.2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev podnosioca Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d., koji je podnet preko zastupnika ovog udruženja, podnet od strane ovlašćenog lica. Ovo zbog toga što je podnosilac zahteva upisom u Registar udruženja koji vodi Agencija za privredne registre stekao status pravnog lica, a odredba člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima koja utvrđuje obavezu predaje zahteva preko punomoćnika iz reda advokata odnosi se samo na fizička lica. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, udruženje upisano u Registar udruženja kod nadležnog organa ne mora predati zahtev za preispitivanje sudske odluke donesene u upravnom sporu preko punomoćnika iz reda advokata, već to može učiniti preko zastupnika udruženja.

Prema razlozima pobijanog rešenja, Upravni sud nalazi da je pravilno rešenjem Upravnog suda 4 U 2266/12 od 10.12.2015. godine, odbačena tužba podnosioca zahteva Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d. i ostalih tužilaca bliže označenih u pobijanom rešenju, podneta zbog ćutanja uprave, primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima. Ovo jer se u konkretnom slučaju radi o tužbi Udruženja manjinskih akcionara ''AA'' a.d. i tužbama tužilaca bliže označenih u pobijanom rešenju, podnetoj zbog ćutanja uprave – neodlučivanja Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, o zahtevu od 05.04.2011. godine u režimu Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (''Službeni glasnik RS'' br. 46/06). Upravni sud nalazi da se Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, saglasno odredbi člana 8. stav 2. tačka 1), ne primenjuju na trgovinu akcijama prenetim Akcijskom fondu u skladu sa Zakonom, kao i akcijama Akcijskog fonda u skladu sa Zakonom o Akcijskom fondu, niti je prema stanju u spisima Komisija za hartije od vrednosti u postupku nadzora sprovedenom po službenoj dužnosti utvrdila zajedničko delovanje, odnosno povezanost lica ''JJ'' d.o.o. i ''KK'' d.o.o. u smislu odredbi čl. 4, 5. i 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Stoga Upravni sud nalazi da nije ispunjen uslov da Komisija za hartije od vrednosti po zahtevu donese rešenje u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, zbog čega ne postoji zakonom propisana obaveza tuženog da odgovori na zahtev tužilaca, pa nema ni ćutanja uprave, zbog čega su podnete tužbe nedopuštene. Ocenjujući dozvoljenost prigovora protiv dopunske odluke o troškovima rešenja od 05.01.2016. godine, posebno veće Upravnog suda pobijanim rešenjem je našlo da prigovor treba odbaciti jer je dopunsko rešenje o troškovima donelo veće Upravnog suda, pa prigovor protiv ovog rešenja nije dozvoljen u smislu člana 27. st. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja Vrhovni kasacioni sud nalazi da je rešenje doneto bez povreda pravila postupka i da nije povređen zakon.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 33/97 i 31/01, ''Službeni glasnik RS'' br. 30/10), bilo je propisano: da je stranka lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39); da kada se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (odredba člana 208. stav 1); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208. stav 2).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima propisano je: da tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes (član 11. stav 1); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku tog roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1); da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv koga nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku tog roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2); da će sudija pojedinac rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira očigledno u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes (član 11. stav 1) (član 26. stav 1. tačka 4)); da protiv rešenja sudije pojedinca kojim se odbacuje tužba po čl. 25. i 26. ovog zakona podnosilac tužbe ima pravo na prigovor u roku od osam dana od dostavljanja rešenja, da o prigovoru iz stava 1. ovog člana odlučuje posebno veće suda sastavljeno od troje sudija, posle održane usmene javne rasprave, ako je podnosilac prigovora zahtevao održavanje rasprave (član 27. st. 1. i 2).

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (''Službeni glasnik RS'' br. 46/06) koji je bio na snazi u vreme podnošenja predmetnog zahteva Komisiji za hartije od vrednosti uređuju se uslovi i postupak za preuzimanje akcionarskih društava, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanjem akcionarskih društava (član 1). Odredbom člana 2. navedenog zakona određeno je značenje koje pojedini pojmovi imaju u smislu ovog zakona i saglasno tački 2) ovog člana ponuda za preuzimanje predstavlja javnu ponudu upućenu svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija s pravom glasa, uz uslove i na način određen ovim zakonom, a prema tački 3) ponuđač je, između ostalih, fizičko ili pravno lice, koje je, pod uslovima predviđenim odredbama ovog zakona, obavezno da objavi ponudu za preuzimanje (obavezna ponuda). Odredbe člana 3. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava sadrže opšta načela ovog zakona, kojim je pored ostalog, utvrđeno da manjinski akcionari mogu pod istim uslovima kao i većinski akcionari da prodaju svoje akcije ponuđaču (tačka 2)), da akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o ponudi za preuzimanje, kako bi imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definištu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje (tačka 3)), da je uprava ciljnog društva dužna da u toku sprovođenja postupka preuzimanja postupa u najboljem interesu akcionarskog ciljnog društva (tačka 4)), da su ponuđač i ciljno društvo dužni da postupak preuzimanja sprovedu u najkraćem mogućem roku, kako ciljno društvo ne bi duže vremena od opravdanog bilo sprečeno u svom poslovanju (tačka 5)).

Prema odredbama člana 13. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja podnese Komisiji zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, samu ponudu, skraćeni tekst ponude, tekst obaveštenja o nameri za preuzimanje i isprave iz člana 20. stav 2. ovog zakona (stav 1), a Komisija će o zahtevu iz stava 1. ovog člana doneti rešenje u roku od dva radna dana od dana prijema urednog zahteva, i o tome obavestiti Centralni registar (stav 2). Odredbom člana 42. stav 1. Zakona propisano je da ako lice koje je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje to ne učini u zakonskom roku, Komisija će rešenjem utvrditi postojanje njegove obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje i naložiti mu, ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, da proda odgovarajući broj akcija u roku od tri meseca od dana prijema rešenja, tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva. Navedeno rešenje Komisije je dužno da dostavi ponuđaču, ciljnom društvu, akcionarima preko ciljnog društva, Centralnom registru i organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva. Prema odredbi člana 43. istog zakona, akti koje donosi Komisija su konačni (stav 1) i protiv akata Komisije nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor (stav 2).

Polazeći od navedenih odredaba Vrhovni kasacioni sud nalazi da (a takvo je pravno stanovište zauzeo i Ustavni sud u odluci Už 1182/2009 od 24.11.2011. godine), akcionar društva čije se akcije preuzimaju, ima pravni interes da ponuđač objavi ponudu za preuzimanje u roku predviđenom zakonom, iz kog razloga ima i pravo da učestvuje u postupku pred Komisijom za zaštitu prava koji se vodi na osnovu citiranog člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Ovo iz razloga jer se postupak koji se pred Komisijom vodi na osnovu člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava pokreće po službenoj dužnosti, ali se vodi prvenstveno u interesu akcionara ciljnog društva, zbog čega akcionar ciljnog društva u ovom postupku, u skladu sa odredbom člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, ima svojstvo stranke. U slučaju da Komisija ne postupi u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, akcionar ciljnog društva je ovlašćen da zahteva od Komisije donošenje rešenja kojim se utvrđuje obaveza ponuđača da objavi ponudu, iz kog razloga je u skladu sa odredbom člana 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku legitimisan za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave u slučaju kada Komisija ne donese rešenje u smislu člana 42. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

S obzirom da podnosilac zahteva Udruženje manjinskih akcionara ''AA'' a.d. nema status akcionara društva čije se akcije preuzimaju, to se postupak iz člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji se pokreće po službenoj dužnosti, ne vodi u njegovom interesu, već u interesu akcionara, iz kog razloga (i u situaciji kada su ispunjeni propisani uslovi da se vodi ovaj postupak) nije ovlašćen da zahteva od Komisije donošenje rešenja kojim se utvrđuje obaveza ponuđača da objavi ponudu i nema svojstvo stranke u ovom upravnom postupku. Iz navedenih razloga podnosilac zahteva nije legitimisan za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave zbog neodlučivanja Komisije za zaštitu prava po zahtevu da Komisija donese rešenje kojim, na osnovu odredbe člana 42. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, utvrđuje postojanje obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje ciljnog društva,

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanim rešenjem odbijen prigovor podnosioca zahteva - Udruženje manjinskih akcionara ''AA'' iz ... izjavljen protiv rešenja Upravnog suda broj 4 U 2266/12 od 10.12.2015. godine, jer je ovim rešenjem pravilno odbačena tužba podnosioca zahteva na osnovu odredbe člana 26. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima. Takođe je pravilno pobijanim rešenjem odbačen i prigovor protiv dopunskog rešenja od 05.01.2016. godine kojim je odlučeno o troškovima postupka, iz razloga datih u pobijanom rešenju koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su iz navedenih razloga bez uticaja svi navodi zahteva na drugačiju odluku o zakonitosti pobijanog rešenja.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 08.11.2019. godine, Uzp1 14/2019

Zapisničar,                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić