Рев 2038/2019 дозвољеност ревизије (трошкови обраде кредита)

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2038/2019
26.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Весне Субић, Биљане Драгојевић, Јелице Бојанић Керкез и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милорад Михаиловић, адвокат из ..., против тужене ББ а.д. из ..., чији је пуномоћник Небојша Станковић, адвокат из ..., ради утврђења делимичне ништавости уговора и исплате, одлучујући о ревизији тужене изјаљеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 66/19 од 13.02.2019. године, у седници већа одржаној 26.06.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 66/19 од 13.02.2019. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 66/19 од 13.02.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу П 597/2018 од 02.10.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је да је ништава одредба Уговора о адаптацији и реконструкцији стамбених објеката бр. .. члана 5. став 1. тачка 2. која гласи: „плати на име фиксне накнаде за обраду и администратирање кредитног захтева износ у висини од 0,5% обрачунат на основицу која представља износ одобреног кредита, применом средњег за ЕУР-о из курсне листе НБС важеће на дан обрачуна, са доспећем за плаћање на дан пуштања кредита у течај, а чији износ је исказан у плану отплате кредита и битним елементима“. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиоцу исплати износ од 7.229,33 динара, са законском затезном каматом од 24.06.2015. године до исплате. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 34.800,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 66/19 од 13.02.2019. године, ставом првим изреке жалба тужене је одбијена и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, у даљем тексту: ЗПП).

Према одредби члана 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Правноснажном пресудом утврђена је ништавост одредабе Уговора о адаптацији и реконструкцији стамбених објеката којом је предвиђено право тужене банке да од тужиоца, као корисника кредита, наплати трошкове обраде кредита и пуштања кредита у течај у процентуалном износу у односу на укупан износ одобреног кредита и обавезана је тужена да тужиоцу исплати износ који му је по овом основу одмах по исплати средстава кредита наплатила, са законском затезном каматом од дана стицања без основа до исплате. Ово због тога што тужена није доказала на шта се односе трошкови обраде кредитног захтева и пуштања кредита у коришћење у висини од 0,5% од износа одобреног кредита, који су тужиоцу наплаћени.

Нижестепени судови су, на основу утврђеног чињеничног стања, донели одлуку у складу са правним ставом Врховног касационог суда, о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења одржаној 22.05.2018. године и израженим у бројним пресудама Врховног касационог суда. Према овом правном ставу банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита није ништава под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита. Трошкови обраде кредита и пуштање кредита у течај, као и други трошкови које банка обрачунава кориснику приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава кориснику у току реализације уговора о кредиту, могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.

Из наведног разлога нису испуњени услови да се у овој парници прихвати одлучивање о ревизији тужене као о изузетно дозвољеној.

Зато је на основу члана 404. ЗПП Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Одредбом члану 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 28.02.2018. године, а у њој је као вредност предмета спора означен износ од 7.000,00 динара. Поднеском од 10.09.2018. године тужба је преиначена повећањем тужбеног захтева на износ од 7.229,33 динара, о којем је одлучено првостепеном пресудом донетом 02.10.2018. године. Другостепена пресуда донета је 13.02.2019. године.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у којем вредност побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, ревизија тужене није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Љубицa Милутиновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић