Гж 22/05

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гж 22/05
16.02.2005. година
Београд

Врховни суд Србије, у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Власте Јовановић и Љиљане Ивковић - Јовановић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ и "ВВ", које заступа пуномоћник БВ, адвокат, ради утврђења и др., одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против решења Окружног суда у Новом Саду П.бр.12/04 од 19.10.2004. године, у седници одржаној 16.2.2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Окружног суда у Новом Саду П.бр.12/04 од 19.10.2004. године и предмет ВРАЋА Окружном суду на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Окружног суда у Новом Саду П.бр.12/04 од 19.10.2004. године ставом првим изреке одређен је на основу члана 213. став 1. тачка 1. ЗПП прекид поступка у овој парници. Ставом другим изреке одлучено је да ће се прекинути поступак наставити по предлогу једне од странака, а након доношења одлуке Завода за интелектуалну својину у Београду по предлогу за оглашавање ништавим патента 281 МП ГГ на име носиоца АА.

Против овог решења тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијано решење у смислу члана 365. у вези члана 381. ЗПП и нашао да је жалба основана.

У проведеном поступку утврђено је да је решењима Савезног завода за интелектуалну својину број 26/99-мп-26/99 од 12.7.1999. године и број 32/99/1-мп-32/99 од 21.10.1999. године донетим на основу члана 13. Закона о патентима ("Службени лист СРЈ" број 15/95) усвојен захтев тужиоца АА за признавање малог патента по пријави са правом тужиочевог првенства од дана подношења пријаве за упис и објаву у Гласнику за интелектуалну својину за проналаске под називом "ГГ" са ознаком по МКП (5) В 65 Г и 15/32, као и вибрационо сито за одвајање воде од нечистоћа после прања шећерне репе са ознаком по МКП (5) В 03 В 5/04. Значи, тужилац је, према јавној исправи, носилац права на наведена два мала патента.

Током 2002. – 2003. године тужени ББ и тужени "ВВ", чији је оснивач тужени ББ, су без знања и одобрења, неовлашћено користили овај патент, знајући да је тужиочев јер су тужилац и ББ и раније били у пословним односима, тако што су побољшавањем и економичнијим радом шећерана у __ и ___ побољшали производњу, економску корист остварили, а тужиоцу нису платили никакву накнаду.

Зато, тужбеним захтевом од 30.3.2004. године тужилац тражи да се утврди да су на наведени начин тужени повредили право тужиоца, да им се забране радње којима се повређује право тужиоца, као и да му накнаде штету у износу од 2.500.000,00 динара.

Тужени су у току поступка истакли да оспоравају тужбени захтев тужиоца. Они не спори да су наведене мале патенте користили, међутим, споре новост, њихов инвентивни ниво, због чега је, у току поступка, након подношења тужбе, тужени ББ против тужиоца поднео предлог за оглашавање ништавим решења о признавању права тужиоцу на мали патент 281 МП (ГГ). Предложили су тужени прекид поступка до окончања поступка код Завода.

Побијаним решењем Окружни суд је прихватио предлог тужених тако што је одредио прекид целог поступка на основу члана 213. став 1. тачка 1. ЗПП до доношења одлуке Завода за интелектуалну својину у Београду по предлогу за оглашавање ништавим малог патента 281 МП "ГГ" на име тужиоца чиме ће се решити претходно питање о томе да ли постоји неко право или правни однос.

Међутим, Врховни суд код оцене навода изјављене жалбе налази да се основано у жалби указује да је првостепено решење донето уз битне повреде одредаба парничног поступка, у вези с тим на основу непотпуно утврђеног чињеничног стања, те погрешне примене материјалног права.

Наиме, одредбом члана 45. став 1. Закона о патентима ("Службени лист СРЈ" број 15/95, 35/95 и 28/96) прописано је да ако надлежни савезни орган на основу формалног испитивања пријаве за признање малог патента у складу са чланом 38. овог закона утврди да пријава испуњава све услове из наведеног члана, донеће решење о признању малог патента које се, мали патент, утврђеним решењем о признању, према одредби члана 49. наведеног Закона о патентима уписује у одговарајући регистар, а то признато право уписано у одговарајући регистар објављује се у "Службеном гласилу" (члан 51.) Према члану 57. Закона о патентима мали патент се стиче уписом у одговарајући регистар, а важи од датума подношења пријаве. Одредбом члана 56. Закона о патентима прописана је садржина права носиоца малог патента, који у остваривању свог искључивог права на економско искоришћавање заштићеног малог патента има право да спречи свако треће лице које нема његову сагласност да производи, нуди, ставља у промет или употребљава производ који је израђен према заштићеном проналаску или да увози или складишти тај производ у наведене сврхе; да примењује поступак који је заштићен патентом; да нуди поступак који је заштићен патентом; да производи, нуди, ставља у промет, употребљава, увози или складишти за те сврхе производ директно добијен поступком који је заштићен патентом. С тим у вези, према одредбама члана 77., 78. и 79. наведеног закона подносилац пријаве, носилац малог патента има право на тужбу против сваког лица које повреди његово право, та повреда може бити непосредна и посредна, а тужбом може захтевати утврђење постојања повреде права, забрану радњи којима се повређује право из члана 78. закона, накнаду штете, као и објављивање пресуде о трошку туженог.

Зато, обзиром да је тужилац према наведеним одредбама Закона о патентима носилац малог патента за проналаске под називом "вибрационо сито за одвајање воде од нечистоћа после прања шећерне репе", са ознаком по МКП (5) В 03 В 5/04 и за проналазак под називом "ГГ" са ознаком МКП (5) В 65 Г 15/32, а предмет тужбеног захтева тужиоца утврђење постојања повреде права тужиоца као носиоца наведених мали патената и забрана туженима да врше радње којима се повређује његово право из члана 78. Закона о патентима, као и захтев за накнаду штете због економског искоришћавања без дозволе тужиоца то је погрешан закључак Окружног суда да је одлука Завода за интелектуалну својину, по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању права на мали патент 281 МП, претходно питање о томе да ли постоји неко право или правни однос, пошто Завод за интелектуалну својину не одлучује о правном односу странака који је настао неовлашћеном употребом малих патената чији је проналазач тужилац. Одлука Завода о евентуалном оглашавању ништавим решења о признавању права тужиоца на спорни мали патент није претходно питање тужиочевом праву за накнаду штете, јер патент престаје да важи даном правноснажности решења о поништењу малог патента.

Осим тога, Окружни суд је учинио и битну повреду одредаба члана 354. став 2. тачка 14. ЗПП која се састоји у томе што изрека побијаног решења противречи сама себи и разлозима пресуде. Наиме, изреком побијаног решења П.бр.12/04 од 19.10.2004. године одређен је прекид поступка на основу члана 213. став 1. тачка 1. ЗПП. Али из става 2. види се да је он одређен до доношења одлуке Завода о проглашењу ништавим малог патента 281 МП – ГГ, док се тужбени захтев тужиоца односи и на повреду његовог права заштићеног малим патентом 294 МП – вибрационо сито за одвајање воде од нечистоћа после прања шећерне репе, па стога Окружни суд није могао одредити прекид поступка и у односу на овај део тужбеног захтева тужиоца.

Из наведених разлога укинута је одлука Окружног суда на основу члана 369. и 370. став 3. ЗПП због чега је и решено као у изреци.

Председник већа-судија,

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

ИЈ