Пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-213 Прж 10029/19 од 22.05.2019. године, одбијена је као неоснована жалба окривљеног АА, а пресуда Прекршајног суда у Нишу 19Пр 9373/18 од 22.04.2019. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац под бројем Птз бр. 428/19 од 31.07.2019. године због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд, усвоји поднети захтев, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак.

На седници већа о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, јер првостепени суд препис своје пресуде није доставио браниоцу окривљеног који је ангажован у оквиру жалбеног рока окривљеног, о чему је суд благовремено био обавештен, што је све утицало и на доношење законите и правилне пресуде другостепеног суда.

Из повратнице у списима предмета произилази да је првостепени суд своју пресуду од 22.04.2019. године доставио окривљеном 24.04.2019. године, са уредном правном поуком да у року од 8 дана од дана достављања пресуде преко првостепеног суда може изјавити жалбу Прекршајном апелационом суду, Одељење у Нишу, дакле да је последњи дан за изјављивање жалбе окривљеног 02.05.2019. године. Из списа предмета даље произилази да је окривљени АА дана 25.04.2019. године, Прекршајном суду у Нишу доставио поднесак којим обавештава суд да је у међувремену, у року за жалбу, ангажовао браниоца, адвоката Милоша Кукурековића, за шта је приложио пуномоћје дато наведеном браниоцу, са молбом да истом достави препис првостепене пресуде.

Одредбом члана 93. став 3. Закона о прекршајима поред осталог прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам одабере.

Одредбом члана 161. став 1. Закона о прекршајима прописано је да ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу доставиће се само браниоцу, а ако их има више, само једном од њих и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним.

Одредбом члана 259. став 1. Закона о прекршајима прописано је да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, док је ставом 4. истог члана прописано да рок за жалбу тече од дана од када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца од дана од када је њему достављен преспис пресуде.

Одредбом члана 99. Закона о прекршајима прописано је да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Одредбом члана 455. став 3. ЗКП, прописано је да другостепени суд о свим жалбама против исте пресуде одлучује, по правилу једном одлуком.

Имајући у виду да првостепени суд браниоцу окривљеног АА, није доставио препис пресуде донете 22.04.2019. године, што је био у обавези да учини, јер је окривљени у оквиру жалбеног рока ангажовао браниоца и о томе благовремено обавестио првостепени суд уз подношење захтева за достављање пресуде изабраном браниоцу, те имајући у виду да наведени пропуст првостепеног суда није уочио ни другостепени суд приликом одлучивања о жалби коју је против првостепене пресуде изјавио окривљени лично, нити је наложио првостепеном суду да наведени пропуст отклони, по налажењу Врховног касационог суда побијаним пресудама учињена је битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, јер је браниоцу окривљеног ускраћена могућност да као овлашћено лице за подношење редовног правног лека против првостепене пресуде, сходно члану 259. став 1. Закона о прекршајима, изјави жалбу у корист окривљеног. На наведени начин, по оцени Врховног касационог суда, повређено је право одбране окривљеног у жалбеном поступку, поготово ако се има у виду да је сходно напред цитираним одредбама члана 99. Закона о прекршајима и члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку, другостепени суд истом одлуком могао одлучивати и о жалби браниоца окривљеног, да је првостепени суд браниоцу окривљеног АА доставио препис пресуде који је захтевао, а како се то основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца усвојио, побијане пресуде укинуо и предмет вратио Прекршајном суду у Нишу на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку, а имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди, донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из изнетих разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 287. став 4. Закона о прекршајима.

Записничар-саветник                                                                                                               Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                          Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић