.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз РЗ 4/2019
20.11.2019. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Јасмине Васовић и Радмиле Драгичевић Дичић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљених Предрага Николића и др. због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. у вези члана 2. КЗ СРЈ и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених Предрага Николића, Ивана Иванова и Зорана Џелетовића, адв. Момчила Ковачевића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Нишу Ки 6/14 од 01.04.2019. године и Апелационог суда у Нишу Кж2 333/19 од 16.07.2019. године, у седници већа одржаној дана 20.11.2019. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Предрага Николића, Ивана Иванова и Зорана Џелетовића, адв. Момчила Ковачевића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Нишу Ки 6/14 од 01.04.2019. године и Апелационог суда у Нишу Кж2 333/19 од 16.07.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Нишу Ки 6/14 од 01.04.2019. године, Виши суд у Нишу огласио се стварно ненадлежним за вођење кривичног поступка против окривљених Предрага Николића и Зорана Џелетовића због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. у вези члана 22. КЗ СРЈ и окривљеног Ивана Иванова због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва помагањем из члана 142. став 1. у вези члана 24. КЗ СРЈ, по захтеву за спровођење истране Окружног јавног тужиоца у Приштини Кт 63/99 од 03.06.1999. године, прецизираним актом Вишег јавног тужиоца у Нишу Кт 194/14 од 21.02.2019. године и одлучено да по правноснажности решења списи предмета буду достављени Вишем суду у Београду, Одељење за ратне злочине као стварно надлежном суду.
Решењем Апелационог суда у Нишу Кж2 333/19 од 16.07.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Предрага Николића и његовог браниоца изјављене против решења Вишег суда у Нишу Ки 6/14 од 01.04.2019. године.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, који је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљених Предрага Николића, Ивана Иванова и Зорана Џелетовића, адв. Момчило Ковачевић, у поднетом захтеву наводи да је доношењем побијаних решења повређен закон из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер према наводима захтева у овој кривичној ствари „стоји трајна и потпуна процесна немогућност даљег вођења кривичног поступка, зато што надлежни тужилац није одлучио о подизању оптужнице у законском року по ЗКП“, то јест у року од 15 односно 30 дана од када му је истражни судија доставио предмет на одлуку после завршене истраге, те је повређена одредба члана 257. став 2. раније важећег ЗКП, из којих разлога је требало истрагу обуставити због непоступања надлежног јавног тужиоца да у законском року подигне оптужницу.
Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљених Врховни касациони суд је испитао сходно одредби члана 603. и 604. ЗКП, па је нашао да се неосновано захтевом за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, односно члана 369. став 1. тачка 3) ЗКП („Службени лист СРЈ“ број 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“ број 58/04...76/10), у даљем тексту: раније важећег ЗКП.
Одредбом члана 257. став 2. раније важећег ЗКП, прописано је да по завршеној истрази истражни судија доставља списе државном тужиоцу, који је дужан да у року од 15 дана стави предлог да се истрага допуни или да подигне оптужницу или да да изјаву да одустаје од гоњења. Овај рок може веће (члан 24. став 6. ЗКП продужити на предлог државног тужиоца, најдуже за још 15 дана, а ставом 4. наведеног члана прописано је да ако државни тужилац не поступи у року предвиђеном у ставу 2. и 3. овог члана, дужан је да о разлозима обавести Вишег државног тужиоца.
Имајући у виду наведену законску одредбу, по налажењу Врховног касационог суда неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених указује да је околност да је јавни тужилац пропустио рок од 15 односно 30 дана да подигне оптужницу, околност која трајно искључује кривично гоњење сходно одредби члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП (члана 369. став 1. тачка 3. раније важећег ЗКП).
Наиме, рок за подизање оптужнице предвиђен одредбом члана 257. став 2. раније важећег ЗКП, је инструктивни рок и не производи процесне последице у смислу навода захтева. Једина последица пропуштања наведеног рока прописана је ставом 4. члана 257. раније важећег ЗКП, да је тужилац дужан да о разлозима непоступања у року предвиђеном у ставу 2. и 3. овог члана обавести Вишег државног тужиоца.
Дакле, како, пропуштање рока за подизање оптужнице из члана 257. став 2. раније важећег ЗКП, није околност која искључује кривично гоњење, то се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених указује да је доношењем побијаних правноснажних решења учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, (односно 369. став 1. тачка 3) раније важећег ЗКП).
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Мила Ристић,с.р. Невенка Важић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
