У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Соње Павловић, Радослава Петровића и Jасмине Васовић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Стељића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду К 614/17 од 26.12.2018. године и К 614/17-Кв 2543/19 од 10.07.2019. године, у седници већа одржаној дана 05.11.2019. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду К 614/17 од 26.12.2018. године и К 614/17-Кв 2543/19 од 10.07.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К 614/17 од 26.12.2018. године у ставу првом утврђено је да трошкови које је окривљени АА имао на име ангажовања браниоца за одбрану у поступку пред Вишим судом у Београду у предмету К 614/17 износе 536.040,00 динара, док је у ставу другом одређено да се наведени износ трошкова кривичног поступка има исплатити на терет буџетских средстава суда у року од 60 дана од дана правноснажности решења.

Решењем Вишег суда у Београду К 614/17-Кв 2543/19 од 10.07.2019. године, делимичним уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Стељића од 08.01.2019. године преиначено је решење Вишег суда у Београду К 614/17 од 26.12.2018. године, тако што су утврђени трошкови кривичног поступка у предмету Вишег суда у Београду К 614/17 које је окривљени АА имао на име ангажовања браниоца у износу од 923.040,00 динара, који износ има исплатити на текући рачун АА у року од 60 дана.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Стељић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијана решења и предмет врати Вишем суду у Београду на поновно одлучивање.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да побијаним решењима окривљеном АА нису досуђени трошкови за присуство браниоца на седници Апелационог суда у Београду 23.11.2017. године, када се одлучивало о жалби на пресуду у износу од 61.680,00 динара, заједно са трошковима превоза и одсуства из седишта канцеларије, на који начин је учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 267. ЗКП прописано је да о дужности плаћања трошкова који настану код суда правног лека одлучује тај суд сходно одредбама члана 261. до 266. овог законика.

У конкретном случају трошкови за присуство браниоца окривљеног АА на седници већа Апелационог суда у Београду, када се одлучивало о жалби на пресуду, као и трошкови превоза и одсуства из седишта канцеларије браниоца окривљеног, настали су пред судом правног лека – пред Апелационим судом у Београду, па по налажењу Врховног касационог суда, о овим трошковима браниоца окривљеног у складу са чланом 267. ЗКП, треба да одлучи Апелациони суд у Београду, а не првостепени суд, тако да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену истакнуте повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, у делу у коме се наведена повреда образлаже оспоравањем начина утврђивања и висина досуђених трошкова, јер се таквим наводима полемише са чињеничним утврђењима суда, а погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом прописан разлог због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                             Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић