Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 број 463/19 од 16.07.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Краљеву, браниоца окривљеног АА – адвоката Предрага Божовића и браниоца окривљеног Александра Вујанца - адвоката Душана Сакића, а пресуда Вишег суда у Краљеву 2К бр.39/18 од 01.02.2019. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Александра Вујанца – адвокат Душан Сакић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и због повреде члана 453. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење Вишем суду у Краљеву.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљеног Александра Вујанца у поднетом захтеву истиче да је првостепеном пресудом прекорачена оптужба, обзиром да је првостепени суд у изреку унео „интелектуални део директног умишљаја“, односно да су окривљени Александар Вујанац и АА били свесни да својим радњама чине кривично дело, и поред тога што претходна пресуда 4К бр.70/14 од 03.08.2015. године која је укинута решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.1451/15 од 22.02.2016. године, није садржала интелектуални део директног умишљаја, већ само вољни – да су окривљени хтели кривично дело, а не и да су били свесни шта то и које радње предузимају. На овај начин првостепени суд је према ставу браниоца „изашао изван чињеничних оквира кривице у смислу одредаба члана 14. и 22. КЗ“ и прекорачио оптужбу, те учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Надаље, у захтеву се наводи да је на овај начин учињена и повреда одредаба члана 453. ЗКП, обзиром да је ранија пресуда, која је повољнија по окривљене у погледу описа радње извршења дела, укинута по жалби браниоца окривљеног Александра Вујанца.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Александра Вујанца, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Ово са разлога, јер је истоветне наводе, изнете у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, па како је Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, ове жалбене наводе оценио неоснованим и у образложењу своје одлуке на страни 3, став трећи, четврти и пети, изнео јасне и довољне разлоге због чега налази да првостепеном пресудом није прекорачена оптужба, нити је учињена повреда одредаба члана 453. ЗКП, које разлоге овај суд у свему прихвата као правилне, то на ове разлоге у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП и упућује.

Са изложених разлога, а на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                Председник већа – судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                               Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић