Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног AA у захтеву наводи да је судија за извршење кривичних санкција Иван Богосављев, који је донео првостепено решење, које се захтевом за заштиту законитости побија, морао бити искључен јер је претходно био председник већа који је донео другостепену пресуду у овом кривичном поступку, а да је у доношењу другостепеног решења које се захтевом за заштиту законитости побија, учествовао судија Ференц Молнар, који је био први члан већа приликом доношења другостепене пресуде у овом кривичном предмету, због чега је и он морао бити искључен сходном применом члана 37. ЗКП, па је побијаним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао потврђивању оптужнице или учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Из списа предмета произилази да је пресуду Вишег суда у Суботици Кжн 36/19 од 10.06.2019. године, донело веће састављено од судија Ивана Богосављева, председника већа и судија Ференца Молнара и Гордане Којић, чланова већа.

Из списа предмета произилази да је решење Вишег суда у Суботици Сик 152/19 од 18.07.2019. године донео судија за извршење кривичних санкција Иван Богосављев, а да је решење Вишег суда у Суботици Кв. Сик 7/19 од 30.07.2019. године донето у већу састављеном од судије Биљане Стопарић, као председника већа и судија Ференца Молнара и Милене Радивојев, као чланова већа.

Судије Иван Богосављев и Ференц Молнар учествовали су у доношењу другостепене пресуде у овом кривичном предмету, али против те мериторне одлуке о оптужби у конкретном случају није поднет ванредни правни лек, већ је захтев за заштиту законитости бранилац окривљеног AA поднео против касније донетих решења, којима се одлучивало о молби ради дозволе за издржавање казне у просторијама у којима осуђени станује, а у чијем доношењу су учествовале наведене судије.

По налажењу Врховног касационог суда у конкретном случају нису испуњени услови прописани чланом 37. став 1. тачка 4) ЗКП, за обавезно изузеће судија Ивана Богосављева и Ференца Молнара у поступку одлучивања о молби ради дозволе издржавања казне затвора у просторијама у којима станује осуђено лице, јер је услов за обавезно изузеће судије у одређеном предмету да је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком, што значи да у одређеном кривичном предмету у поступку по жалби на првостепену пресуду не може учествовати судија који је учествовао у доношењу првостепене пресуде, односно у поступку по ванредном правном леку онај судија који је учествовао у доношењу првостепене и другостепене пресуде.

Из наведеног разлога, по налажењу Врховног касационог суда, побијана решења нису обухваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног AA указује.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног AA којима се указује на повреде члана 41а и 43. Закона о извршењу кривичних санкција као и члана 45. став 3. КЗ у првостепеном решењу, и повреду члана 465. став 1. ЗКП, у другостепеном решењу обзиром да наведене повреде закона не представљају законом прописане разлоге у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, због којих је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                            Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић