Кзз 1341/2019 2.1.24.9 тешка дела против безбедности јавног саобраћаја; 2.4.1.22.1.2.2. погрешна примена закона

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1341/2019
18.12.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Јасмине Васовић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адв. Марина Благојевића, поднетом против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду 1К 1364/17 од 31.01.2019. године и Вишег суда у Београду Кж1 241/19 од 13.08.2019. године, у седници већа одржаној дана 18.12.2019. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адв. Марина Благојевића, поднет против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду 1К 1364/17 од 31.01.2019. године и Вишег суда у Београду Кж1 241/19 од 13.08.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 1К 1364/17 од 31.01.2019. године, окривљена АА оглашена је кривом због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, за које јој је изречена условна осуда тако што је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци истовремено одређено да иста неће извршити уколико окривљена у року од три године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

На основу одредбе члана 297. став 5. у вези члана 86. КЗ према окривљеној је изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од шест месеци, а која се има рачунати од дана правноснажности пресуде.

На основу члана 264. став 1. ЗКП, окривљена је обавезана на плаћање паушала у износу од 10.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, као и трошкове кривичног поступка о чијој ће висини бити одлучено накнадно посебним решењем.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 241/19 од 13.08.2019. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, адв. Марина Благојевића, а пресуда Првог основног суда у Београду 1К 1364/17 од 31.01.2019. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљене АА, адв. Марин Благојевић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) Законика о кривичном поступку са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде и окривљене ослободи од оптужбе или пак исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адв. Марина Благојевића, је неоснован.

Бранилац окривљене, АА, адв. Марин Благојевић, у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена повреда Кривичног закона из члана 439. тачка 2) Законика о кривичном поступку, јер у погледу дела које је предмет оптужбе примењен је закон који се није могао применити, имајући у виду да је окривљеној стављено на терет извршење кривичног дела учињеног 15.04.2015. године, а да је суд био у обавези да примени закон који је важио у време извршења кривичног дела. Међутим, окривљена је оглашена кривом због непоштовања одредбе члана 47. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима у (у даљем тексту ЗОБС), а притом није наведено о којем ЗОБС-у је реч, а према садржају дела описа о кршењу тог бланкетног прописа, очигледно је да су оба нижестепена суда применили закон који није важио у време извршења предметног кривичног дела који је ступио на снагу 03.04.2018. године („Службени гласник РС“ бр. 24/18), а Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим.

Наиме, стоје наводи захтева да изреци првостепене пресуде окривљеној је стављено на терет да је као учесник у саобраћају на путевима не предржавајући се саобраћајних прописа из члана 47. став 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, угрозила јавни саобраћај и да притом није означено који је ЗОБС примењен.

Одредбом члана 47. став 4. ЗОБС-а („Службени гласник РС“ бр. 41/2009), прописано је да возач који улази возилом на пут са првенством пролаза, дужан је да пропусти сва возила која се крећу тим путем.

Према одредби члана 47. став 4. ЗОБС-а („Службени гласник РС“ бр. 24/18) који је ступио на снагу 03.04.2018. године, прописано је да при скретању улево, возач је дужан да на раскрсници којој првенство пролаза није регулисано на други начин пропусти возило које долазећи из супротног смера задржава правац кретања или скреће удесно (правило „левог скретања“).

Дакле, имајући у виду да је окривљеној АА, изреком првостепене пресуде стављено на терет да се као учесник у саобраћају на путевима није придржавала саобраћајних прописа на раскрсници која је регулисана саобраћајним знаком „укрштање са путем са првенством пролаза“, очигледно је да су нижестепени судови применили одредбу члана 47. став 4. ЗОБС-а („Службени гласник РС“ бр. 4/2009) који је важио у време извршења кривичног дела, а не ЗОБС-а („Службени гласник РС“ бр. 24/2018) који је ступио на снагу дана 03.04.2018. године, како се неосновано наводи у поднетом захтеву за заштиту законитости.

С тога се, по налажењу Врховног касационог суда неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адв. Марина Благојевића указује да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљене АА, адв. Марина Благојевића, одбио као неоснован, и на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                          Председник већа-судија

Мила Ристићс.р.                                                                                                                     Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић