Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљене се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка и члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, уз образложење да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказу на коме се по одредбама ЗКП не могу заснивати - исказу саслушаног полицијског службеника ББ који је као сведок саслушан на околности које су резултат предузимања полицијских овлашћења из члана 288. ЗКП. Управо тај доказ је послужио за доношење осуђујуће пресуде и без испитивања овог полицијског службеника - ББ не би била донета оваква пресуда.

Изнети наводи захтева се не могу прихватити као основани из следећих разлога:

Одредбом члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је прописано да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог законика не може заснивати, осим ако је, с`обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда.

Стоји чињеница да је ББ - овлашћено службено лице МУП-а РС ДП ПУ ..., приликом саслушања у својству сведока на главном претресу одржаном пред Основним судом у Прокупљу 19.11.2020. године поред осталог износио и садржину изјаве добијене приликом прикупљања обавештења о извршењу кривичног дела, од грађанина ВВ, што је по налажењу овог суда противно одредби члана 288. став 8. ЗКП.

Међутим, Врховни касациони суд налази да би, имајући у виду друге доказе (писане: потврде о привремено одузетим предметима КОП 13/20 и КОП 14/20 од 21.05.2020. године, записник о претресању стана и других просторија СП 124/20 од 21.05.2020. године са криминалистичко-техничком документацијом 311-227/20 од 21.05.2020. године, те исказе саслушаних сведока ГГ, ДД и ЂЂ и одбрану окривљене АА дату пред Основним јавним тужиоцем у Прокупљу констатовану на записнику Кт 332/20 од 30.06.2020. године), изведене у законито спроведеном поступку на главном претресу одржаном у присуству окривљене и њеног браниоца адвоката Бора Зечевића, који докази су побројани на страни 3 првостепене пресуде, очигледно и без тог доказа била донета иста пресуда и окривљена АА оглашена кривим због извршеног кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Самим тим није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, како се то неосновано указује поднетим захтевом браниоца окривљеног, адвоката Бора Зечевића.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                   Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                         Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић