Кзз 30/06

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кзз 30/06
19.04.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Милене Инић-Дрецун, Горана Чавлине, Бате Цветковића и Николе Мићуновића, чланова већа и саветника Небојше Павловића, записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из чл.195. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије, подигнутог против правноснажне пресуде Окружног суда у Шапцу Кж.768/05 од 25.01.2006. године, у седници већа одржаној у смислу чл.422. Законика о кривичном поступку, у одсуству уредно обавештених Републичког јавног тужиоца и осуђеног АА, дана 19.04.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

Уважењем захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, подигнутог против правноснажне пресуде Окружног суда у Шапцу Кж. 768/05 од 25.01.2006. године, УТВРЂУЈЕ СЕ да је том пресудом у корист осуђеног АА учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл.368. став 1. тач.11. Законика о кривичном поступку и повреда кривичног закона из чл. 369. став 1. тач.4. и 5. Законика о кривичном поступку.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Шапцу К. 118/04 од 02.11.2005. године, оглашен је кривим АА због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из чл.195. став 3. у вези става 1. КЗ РС и за исто осуђен на новчану казну у износу од 5.000,00 динара, која ће се у случају ненаплативости ни принудним путем, заменити казном затвора и то тако што ће се сваких започетих 200,00 динара новчане казне урачунати у један дан затвора.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, Окружни суд у Шапцу је пресудом Кж.768/05 од 25.01.2006. године, поводом жалбе а по службеној дужности преиначио првостепену пресуду, тако што је задржавајући новчану казну окривљеном АА, у износу од 5.000,00 динара, одлучио да ће се иста у случају ненаплативости ни принудним путем, заменити казном затвора рачунајући сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне за један дан затвора.

Против означене пресуде Окружног суда у Шапцу, Републички јавни тужилац Србије подигао је захтев за заштиту законитости, због повреде одредаба кривичног поступка из чл.368. став 1. тач.11. ЗКП и повреда кривичног закона из чл.369. став 1. тач.4. и 5. ЗКП, са предлогом да Врховни суд уважи захтев тако што ће у смислу чл.425. став 1. и 3. ЗКП, утврдити постојање тих повреда закона.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета, заједно са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода предлога у захтеву, нашао:

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, указује, да су правноснажном пресудом Окружног суда у Шапцу Кж.768/05 од 25.01.2006. године, учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.368. став 1. тач.11. ЗКП и повреде кривичног закона из чл.369. став 1. тач.4. и 5. ЗКП.

Ово зато, јер се и по оцени овога суда, битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.368. став 1. тач.11. ЗКП, састоје у томе што је већ цитирана пресуда Окружног суда у Шапцу неразумљива. На стр.2. у разлозима те пресуде се наводи, да је пресудом првостепеног суда повређен кривични закон на штету окривљеног, о чему Окружни суд увек пази по службеној дужности, зато што је првостепеном пресудом одлучено да ће се евентуално ненаплаћених 200,00 динара заменити једним даном затвора, међутим, по оцени овога суда, ту се не ради ни о каквој повреди кривичног закона на штету окривљеног од стране првостепеног суда, јер првостепени суд није ни могао, пошто је првостепена пресуда донета новембра 2005. године, да примени одредбе закона (Кривичног законика) који је ступио на снагу тек јануара 2006. године, а и да јесте могао, ту би се већ радило о примени блажег закона од стране другостепеног суда по службеној дужности, а не о повреди кривичног закона од стране првостепеног суда, коју повреду ни на који начин заправо првостепени суд није начинио, већ је применио закон који је важио како у време извршења дела, тако и у време пресуђења у првом степену, због чега је другостепена пресуда неразумљива а разлози пресуде нејасни, а што представља већ цитирану битну повреду одредаба кривичног поступка.

Повреде кривичног закона из чл.369. став 1. тач.4. и 5. ЗКП у правноснажној пресуди Окружног суда у Шапцу Кж. 768/05 од 25.01.2006. године, почињене су јер је окривљени АА првостепеном пресудом оглашен кривим за кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из чл.195. став 3. у вези става 1. КЗ РС и осуђен на новчану казну у износу од 5.000,00 динара, а другостепени суд по службеној дужности наводно примењујући блажи закон, овом окривљеном замењује 1.000,00 динара уместо 200,00 динара за један дан затвора у случају немогућности наплате, а да притом није изменио кривичноправну квалификацију са чл.195. став 3. у вези става 1. ранијег КЗ РС на чл.289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, тако да је направио неприхватљив спој примене старог закона у односу на кривичноправну квалификацију из чл.195. КЗ РС, уз одредбу о замени новчане казне затвором из новог законика чл.51. став 4. законика, при чему треба напоменути да је у суштини Кривични законик у односу на ову конкретну кривичноправну квалификацију строжији за окривљеног, јер је предвиђена новчана казна или затвора до 1 - једне године, тако, да се ни ублажавањем новчана казна чији је минимум 10.000,00 динара не може спустити до висине од 5.000,00 динара, колико је могло по ублажењу казне да се учини применом ранијег Кривичног закона Републике Србије. Стога у суштини није било услова за примену Кривичног законика, јер у конкретној ситуацији у суштини је он неповољнији за осуђеног, осим у случају прављења неке немогуће комбинације старог и новог закона, као што је учинио другостепени суд у предметној правноснажној пресуди, што све у подигнутом захтеву основано указује Републички јавни тужилац када указује да је тако Окружни суд у Шапцу доношењем правноснажне пресуде Кж. 768/05 од 25.01.2006. године, починио повреде кривичног закона из чл. 369. став 1. тач.4. и 5. Законика о кривичном поступку.

Како је у овом предмету захтев за заштиту законитости подигнут на штету осуђеног АА, Врховни суд је доношењем декларативне пресуде, само утврдио повреду закона у корист осуђеног, не дирајући у правноснажну судску одлуку.

Из изнетих разлога, а на основу чл.425. став 1. и 5. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија

Јанко Лазаревић, с.р.

З а п и с н и ч а р

Небојша Павловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

вг