Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 995/18 од 28.12.2018. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене Милице Матић и потврђена је пресуда Вишег суда у Крушевцу К.бр.12/18 од 06.09.2018. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене Милице Матић - адвокат Живота Милошевић, због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 8), члана 439. тачка 1), члана 460. став 1. и члана 462. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи правноснажне пресуде Вишег суда у Крушевцу К.бр.12/18 од 06.09.2018. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 995/18 од 28.12.2018. године тако што ће окривљену применом одредбе члана 423. тачка 1) ЗКП ослободити од оптужбе за кривична дела убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ или да укине наведене пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење, те да у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП обавести браниоца окривљене о седници већа, као и да у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП одложи упућивање окривљене на издржавање казне затвора на коју је правноснажно осуђена.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене Милице Матић у поднетом захтеву истиче да дела за која је окривљена правноснажно оглашена кривом нису кривична дела и да је стога суд окривљену за иста морао ослободити од оптужбе сагласно одредби члана 423. тачка 1) ЗКП. Наиме, по ставу браниоца чињенични опис кривичног дела под тачком један изреке првостепене пресуде не садржи сва обележја кривичног дела убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ, јер је описана само радња извршења тог дела, а нису наведене чињенице и околности из којих произилази други елемент покушаја кривичног дела и то изостанак наступања последице дела у виду смрти оштећеног АА.

Поред тога, бранилац окривљене истиче и да чињенични опис кривичног дела под тачком два изреке првостепене пресуде не садржи све елементе кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, обзиром да нису наведени додатни елементи противправности у радњама окривљене, јер како се по ставу браниоца ради о кривичном делу са тзв. бланкетном диспозицијом, то је противправност радње и то „недозвољеност држања и ношења пиштоља“ од стране окривљене у изреци пресуде морала бити доведена у конкретну везу са одредбом Закона о оружју и муницији по којој су радње држање и ношење пиштоља, без дозволе надлежног органа, забрањене.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Кривично дело убиство из члана 113. Кривичног законика чини онај ко другог лиши живота.

Основни облик кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“ број 121/2012 од 24.12.2012. године) чини онај ко неовлашћено израђује, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, његове делове, муницију или експлозивне материје. Тежи облик овог кривичног дела из става 4. члана 348. КЗ чији онај ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. и 2. овог члана.

Пре свега, имајући у виду цитирани законски опис бића кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, то, по налажењу овога суда, из чињеничног описа кривичног дела утврђеног под тачком један изреке првостепене пресуде и то да је окривљена Милица Матић „... у урачунљивом стању, свесна чињенице да чини забрањене радње које представљају кривично дело, чије је извршење хтела, покушала да другог лиши живота, на тај начин што је ... отишла до своје куће, из ормара узела пиштољ марке „...“ модел ..., калибра ... мм, са фабричким бројем ..., вратила се до куће .... и док је оштећени АА стајао на улазу у кућу окренут леђима, окривљена је у његовом правцу исплалила један хитац погодивши га у пределу задње стране левог рамена, наневши му том приликом лаку телесну повреду у виду устрелне ране, ...“, а у време, у месту и на начин како је то ближе описано у изреци правноснажне пресуде, јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљене Милице Матић стичу сва битна законска субјективна и објективна обележја кривичног дела убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ, за које је она оптужена и правноснажно оглашена кривом.

По налажењу Врховног касационог суда, у чињеничном опису кривичног дела утврђеном под тачком један изреке правноснажне пресуде јасно је описан покушај убиства оштећеног АА од стране окривљене Милице Матић. Наиме, умишљај окривљене је обухватао смрт оштећеног АА као последицу кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, обзиром да је иста била свесна да на начин када на блиском растојању од оштећеног испаљује један хитац из пиштоља у његовом правцу, истог може лишити живота, при чему га је погодила у пределу задње стране левог рамена, али до последице кривичног дела - наступања смрти оштећеног није дошло, већ је оштећеном нанета лака телесна повреда у виду устрелне ране, тако да је јасно да је предметно кривично дело у конкретном случају остало у покушају.

Поред тога, имајући у виду цитирани законски опис бића кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, то, по налажењу овога суда, чињенични опис кривичног дела утврђен под тачком два изреке првостепене пресуде и то да је окривљена Милица Матић „... неовлашћено носила и држала ватрено оружје за чије држање и ношење није имала одобрење надлежног органа и то један пиштољ марке „...“ модел ..., калибра ... мм, са фабричким бројем ...“, а у време, у месту и на начин ближе описан под тачком два изреке пресуде, садржи све чињенице и околности које чине битна законска обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ за које је окривљена оптужена и правноснажно оглашена кривом, па су стога супротни наводи браниоца окривљене којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на штету окривљене оцењени као неосновани.

Наиме, како одредба члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ није норма са бланкетном диспозицијом, обзиром да се не позива на материјалноправни пропис од кога би зависила оцена о постојању тог кривичног дела, односно његових законских обележја, то дакле, по налажењу Врховног касационог суда, у чињеничном опису кривичног дела у изреци пресуде није нужно навођење законског прописа који је извршилац кривичног дела прекршио, односно, како то неосновано истиче бранилац окривљене у поднетом захтеву, одредбе Закона о оружју и муницији по којој су радње држање и ношење пиштоља, без дозволе надлежног органа, забрањене, обзиром да то није законско обележје предметног кривичног дела, нити је од значаја за правну оцену дела окривљене.

У осталом делу захтева за заштиту законитости, бранилац окривљене указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, истицањем да суд пресудом није у потпуности решио предмет оптужбе, јер није мериторно одлучио у погледу радње извршења кривичног дела на штету оштећене ББ, нити је овој оштећеној досудио нужне трошкове поступка и донео одлуку у погледу имовинскоправног захтева и упутио је на парницу, али како су ови наводи захтева браниоца окривљене, по налажењу овога суда, на штету окривљене, то исти стога нису ни разматрани од стране Врховног касационог суда. Поред тога, нису разматрани ни наводи браниоца окривљене којима се указује на повреду одредбе члана 462. став 3. ЗКП, истицањем да првостепени суд у поновљеном поступку није расправио спорна питања у вези са кривичним делом убиство у покушају и обавио реконструкцију догађаја, а на шта му је указао другостепени суд у свом решењу којим је укинуо ранију првостепену пресуду, као и наводи којима се указује на повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП, истицањем да другостепени суд у образложењу пресуде није оценио све жалбене наводе одбране, а из разлога јер то нису дозвољени разлози за подношење захтева за заштиту законитости.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене Милице Матић - адвоката Животе Милошевића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљене одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                    Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић