Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 1/21 од 26.01.2021. године, одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљене АА и потврђена пресуда Вишег суда у Новом Пазару Кж1 112/20 од 11.12.2020. године.

Против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару Кж1 112/20 од 11.12.2020. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 1/21 од 26.01.2021. године, на основу члана 482. и члана 483. став 1. и 3. ЗКП, бранилац окривљене, адвокат Решат Чакара поднео је захтев за заштиту законитости „због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) и 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да утврди да је поднети захтев основан, те да побијане пресуде преиначи тако што ће окривљену ослободити“.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и, у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљене се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП јер је суд, на штету окривљене, повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца. Одбрана налази да у предметном кривичном поступку „не постоји оптужба овлашћеног тужиоца у процесној ситуацији у којој је кривична пријава против окривљене АА, због кривичног дела лака телесна повреда, истог дана одбијена од стране надлежног јавног тужиоца којом приликом је оштећена истога дана обавештена да се наведено кривично дело гони по приватној тужби. Оштећена је као приватни тужилац била преклудирана у праву на подношење приватне тужбе након истека законом утврђеног рока, па Виши суд није имао правни основ за доношење побијане пресуде којом је преиначио првостепену пресуду позивајући се на одредбу члана 65. став 3. ЗКП, како би одбио приговор браниоца окривљене о преклузији тужиље. Приватна тужба против окривљене је поднета (неблаговремено) након истека рока од три месеца, супротно одредби члана 65. став 2. ЗКП, дакле нема оптужбе овлашћеног тужиоца“.

Врховни касациони суд изнете наводе у захтеву браниоца окривљене АА, адвоката Решата Чакаре оцењује као неосноване, а како је наведена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП већ истицана и у поступку по редовном правном леку, Врховни касациони суд, прихватајући разлоге жалбеног суда, дате на страни 2 трећестепене пресуде - Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 1/21 од 26.01.2021. године, као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Такође, поднетим захтевом се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, уз изношење разлога за учињене повреде.

Међутим, како битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и тачка 3) ЗКП не представљају законски разлог, у смислу члана 485. став 4. у вези ства 1. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране браниоца окривљеног, захтев је у овом делу оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. и 2. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                  Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                       Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић