Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 978/19 од 30.10.2018. године одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљеног АА и потврђена пресуда Основног суда у Врбасу К 291/18 од 09.08.2018. године.

Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 482. и члана 483. став 1. и 3. ЗКП, бранилац окривљеног, адвокат Бриндза Беатрикс поднела је захтев за заштиту законитости због повреде одредбе члана 441. став 4. ЗКП у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) став 2 и став 4. ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да утврди да је поднети захтев основан, јер је повређен закон на штету окривљеног, те да побијане пресуде укине и предмет врати на поновно суђење или да укине део пресуде о трошковима поступка везано за накнаду трошкова преводиоцима.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости, је основан, у делу у коме се указује да је суд незаконито поступио када је окривљеног, који је мађарски држављанин, обавезао на плаћање трошкова кривичног поступка насталих превођењем радњи предузетих током вођења поступка пред ОЈТ у Врбасу и пред Основним судом у Врбасу на језик који окривљени разуме - мађарски, с`обзиром на то да је „превођење бесплатна помоћ у току поступка“.

Из списа предмета произлази: да је окривљени АА мађарски држављанин који не разуме српски језик из ког разлога је цео предметни кривични поступак вођен на српском језику превођен на мађарски језик, те да је Основни суд у Врбасу пресудом К 291/18 од 09.08.2018. године, између осталог, окривљеног АА обавезао да Основном јавном тужиоцу у Врбасу накнади трошкове кривичног поступка у износу од 100.142,08 динара и да Основном суду у Врбасу накнади трошкове кривичног поступка у износу од 132.801,00 динара, у року од 60 дана, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Наведене укупне трошкове чине, између осталих, и трошкови који се односе на трошкове превођења од стране тумача Валерије Зеди у износу од 42.126,00 динара и трошкови превођења тумача Еве Пеновац Нараи у износу од 39.000,00 динара, о чему је суд одлучио применом одредбе члана 264. став 1. ЗКП у вези са чланом 261. став 1. тачка 7) и 9) ЗКП.

Врховни касациони суд налази да је одлуком о трошковима учињена повреда одредбе члана 441. став 4. ЗКП у вези са одредбом члана 11. ЗКП и члана 261. став 5. ЗКП, а иста повреда закона учињена је доношењем другостепене пресуде којом је жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована.

Одредбом члана 11. став 3. и 4. ЗКП прописано је: „странке, сведоци и друга лица која учествују у поступку имају право да у току поступка употребљавају свој језик и писмо, а ако се поступак не води на њиховом језику и ако, након поуке о праву на превођење, не изјаве да знају језик на коме се поступак води и да се одричу права на превођење, обезбедиће им се на терет буџетских средстава превођење онога што они или други износе, као и превођење исправа и другог писаног доказног материјала. Превођење обавља преводилац.“.

Одредбом члана 261. став 5. ЗКП прописано је да: „трошкови превођења и тумачења, као и трошкове одбране сиромашног окривљеног (члан 77. став 1) неће се наплаћивати од лица која су по одредбама овог законика дужна да накнаде трошкове кривичног поступка“.

Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд је усвојио поднети захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, као основан, те је укинуо побијане правноснажне пресуде, у делу који се односи на трошкове кривичног поступка, везано за превођење на мађарски језик, и предмет вратио Основном суду у Врбасу на поновно одлучивање, при чему ће суд имати у виду примедбе наведене у овој пресуди.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног АА се, без нумеричког означавања, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП наводима да су окривљеном „повређена језичка права“ јер му приликом првог саслушања у МУП-у РС ПС у Кули 14.10.2017. године није био обезбеђен судски преводилац за мађарски језик у смислу члана 11. ЗКП о чему су сви учесници у поступку морали да пазе по службеној дужности јер су знали да је у питању страни држављанин.

Поред тога, поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује: да се побијане правноснажне пресуде заснивају само на исказу лекара др. ББ који је вршио обдукцију тела преминулог оштећеног и о томе сачинио записник о обдукцији; да је суд одбио доказне предлоге одбране за извођење судскомедицинског вештачења, биолошког вештачења трагова и ткива нађених на возилу окривљеног, као и трасолошког вештачења; да суд, због пропуста у истрази, није прибавио видео снимак лица места у време предметне саобраћајне незгоде; да суд, путем вештака саобраћајне струке није утврдио прилагођену брзину и др, чиме се оспорава чињенично стање као погрешно и непотпуно утврђено односно одредба члана 440. ЗКП.

Како одредбом члана 485. ЗКП која прописује разлоге за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, није предвиђена повреда одредбе члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП нити одредбе члана 440. ЗКП као разлог за подношење овог ванредног правног лека, поднети захтев је у наведеном делу одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, те члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                             Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                  Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић